Privreda Srbije zabeležila je rast od 3,6 odsto u drugom kvartalu, uz sniženu inflaciju, ali se najavljuju novi pritisci na cene i investicije tokom jeseni
Srbija je u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Inflacija je u julu pala na 1,9 odsto, što je najniži nivo u poslednjim mesecima, prema zvaničnim podacima. Država sada projektuje rast BDP-a od 3,3 odsto za celu godinu.
Rast privrede i inflacije u fokusu
Ovi ekonomski pokazatelji ukazuju na stabilizaciju makroekonomskih prilika u Srbiji. Međutim, ispod površine postoje faktori koji mogu uticati na dalji tok godine. Pad inflacije na 1,9 odsto, koji je zabeležen u julu, pokazuje da su mere monetarne politike dale rezultat. S druge strane, rast od 3,6 odsto u drugom kvartalu već sada prevazilazi nivo iz prvog dela godine. Kao rezultat, projektovani rast BDP-a od 3,3 odsto za celu 2026. godinu ostaje realan, ali podložan izazovima koji dolaze sa jeseni.
Plate i investicije u svetlu promena cena
Uporedo sa tim, očekuje se da će tokom jeseni doći do povećanja plata u javnom sektoru i novih investicija. Ipak, ekonomski analitičari upozoravaju da bi novi udar na cene mogao usporiti realan rast životnog standarda. Pre svega, kretanja na globalnom tržištu energenata i hrane mogu uticati na domaće cene. Takođe, svako povećanje javne potrošnje može imati inflatorni efekat, ukoliko se ne prate dodatnim reformama i strukturnim merama.
Struktura rasta i širi ekonomski kontekst
Pored toga, rast BDP-a od 3,6 odsto u drugom kvartalu rezultat je povećane ekonomske aktivnosti u industriji, građevinarstvu i uslugama. Pad inflacije na 1,9 odsto omogućava stabilizaciju kupovne moći stanovništva. S druge strane, globalna tržišta ostaju nestabilna, što može uticati na cene uvozne robe. U ovom kontekstu, država mora pažljivo balansirati između podrške privredi i održanja makroekonomske stabilnosti.
Očekivanja i izazovi u nastavku godine
Kao rezultat svih ovih faktora, jesen donosi potencijalne promene u ekonomskoj računici za domaćinstva i privredu. Očekivana povećanja plata i investicija mogu podići domaću tražnju, ali i izazvati novi pritisak na cene. Uprkos pozitivnim pokazateljima, ostaje neizvesnost oko globalnih uticaja na srpsku ekonomiju. Uspeh u održavanju rasta i niskih inflatornih pritisaka zavisiće od brzine reakcije i koordinacije ekonomske politike.
