Susvojina predstavlja specifičan pravni status kada se imovina nalazi u vlasništvu više lica, a mnogi građani žive u zabludi misleći da njihova „polovina“ znači tačno određeni deo.
Nasleđivanje imovine u Srbiji često donosi više glavobolja nego radosti, posebno kada se kuća, stan ili njiva dele na više naslednika. Biti vlasnik jedne polovine ili trećine nekretnine stavlja vas u specifičan pravni status poznat kao susvojina.
Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa vrlo precizno definiše šta smete, a šta nikako ne smete da radite sa svojim delom, kao i kako da se zakonski izvučete iz zajedničkog vlasništva ukoliko dogovor nije moguć.
Najveća zabluda: Razlika između „idealnog“ i fizičkog dela
Kada u katastru piše da ste vlasnik 1/2 stana ili placa, vi po zakonu posedujete takozvani idealni deo. To apsolutno ne znači da vama pripada leva polovina njive ili gornji sprat kuće. Idealni deo znači da vama pripada polovina svakog kvadratnog centimetra, svakog crepa i svake cigle te nekretnine.
Dokle god se ne uradi zvanična fizička deoba, nijedan suvlasnik ne može samovoljno da ogradi „svoj“ deo, da prisvoji određenu sobu ili da zabrani drugom suvlasniku korišćenje dvorišta. Svi suvlasnici imaju pravo da koriste celu nekretninu, ali isključivo tako da ne ometaju jedni druge.
