Novi porez mogao bi da pokrije deficit od 4,7 milijardi funti bez povećanja poreza za građane, budžet se očekuje narednog meseca
Britansko ministarstvo finansija razmatra porez na ekstraprofit banaka i naftnih kompanija kao meru za pokrivanje budžetskog deficita od 4,7 milijardi funti (5,4 milijarde evra). Ova inicijativa dolazi u trenutku kada ministar finansija Džon Hili priprema svoj prvi budžet, objavljeno je u britanskim medijima.
Porez na ekstraprofit kao alternativno rešenje za fiskalni deficit
Zvaničnici britanskog ministarstva finansija analiziraju mogućnost uvođenja poreza na ekstraprofit banaka i naftnih kompanija. Na ovaj način žele da izbegnu direktno povećanje poreza za građane. Iznos od 4,7 milijardi funti potreban je za pokrivanje postojećeg fiskalnog deficita, što odgovara iznosu od 5,4 milijarde evra. Ovaj predlog deo je šireg pokušaja da se očuva fiskalna stabilnost države i obezbedi dodatni prihod bez povećanja poreza na dohodak.
Budžet sa ograničenim poreskim promenama
Džon Hili planira da predstavi budžet narednog meseca. On želi da budžet bude skroman, sa daleko manjim poreskim povećanjima u odnosu na prethodnu ministarku finansija Rejčel Rivs. Porez na ekstraprofit banaka i naftnih kompanija razmatra se kao ciljano rešenje. Na taj način bi teret fiskalne konsolidacije bio usmeren na sektore sa visokim profitima tokom prošle godine. Takav pristup bio bi u skladu sa praksom u nekim evropskim državama, gde su posebni porezi na ekstraprofit korišćeni za stabilizaciju javnih finansija u periodima rasta profita u pojedinim granama.
Potencijalne posledice za bankarski i naftni sektor
Uvođenje poreza na ekstraprofit moglo bi uticati na profitabilnost banaka i naftnih kompanija u Ujedinjenom Kraljevstvu. Međutim, izbegavanje povećanja opšteg poreza za građane može biti politički prihvatljivije rešenje u trenutnim ekonomskim okolnostima. Dosadašnja praksa pokazuje da ovakvi porezi obično imaju ograničen vremenski okvir i ciljaju sektore sa iznadprosečnim profitom. Odluka o uvođenju ovog poreza očekuje se sa predstavljanjem budžeta, dok javnost i tržište prate moguće implikacije po korporativni sektor i fiskalnu stabilnost. Ukoliko se predlog usvoji, mogao bi poslužiti kao model za slične fiskalne intervencije i u drugim evropskim državama.
