ISTRAŽIVANJE KOJE JE OTVORILO NOVA PITANJA
Sve veća upotreba veštačke inteligencije u pisanju otvorila je pitanje šta se događa sa našim načinom razmišljanja kada deo mentalnog rada prepustimo mašinama. Upravo time bavili su se istraživači MIT Media Laba u studiji Your Brain on ChatGPT. U studiji su pratili moždanu aktivnost učesnika tokom pisanja eseja. Ukupno 54 osobe, starosti od 18 do 39 godina, bile su podeljene u tri grupe. Jedna je koristila ChatGPT, druga internet pretragu, dok je treća pisala bez ikakvih spoljašnjih alata.
Tokom pisanja istraživači su koristili EEG kako bi pratili obrasce moždane povezanosti. Prema rezultatima rada, grupa koja je pisala bez pomoći pokazala je najizraženiju i najrasprostranjeniju povezanost između različitih delova mozga. Kod grupe koja je koristila internet pretragu ona je bila slabija. Najslabiji obrasci povezanosti zabeleženi su kod učesnika koji su koristili veliki jezički model, odnosno ChatGPT. Autori su zaključili da se kognitivna angažovanost smanjivala kako se povećavala zavisnost od spoljašnjeg alata.
KADA ODGOVOR STIGNE PRE RAZMIŠLJANJA
Razlike nisu uočene samo na EEG snimanjima. Učesnici koji su koristili ChatGPT imali su više poteškoća da se sete i tačno navedu delove eseja koji su upravo napisali, dok su istovremeno prijavljivali i slabiji osećaj vlasništva nad sopstvenim radom. U radu se navodi da je osećaj autorstva bio najizraženiji kod grupe koja je pisala bez pomoći, a najmanji kod korisnika LLM-a.
Posebno zanimljiv deo istraživanja usledio je u četvrtoj sesiji, u kojoj je 18 učesnika promenilo način rada. Oni koji su prethodno koristili ChatGPT dobili su zadatak da pišu bez pomoći, dok su pojedini učesnici iz grupe koja je ranije radila bez alata prešli na korišćenje LLM-a. Kod prethodnih korisnika ChatGPT istraživači su tada registrovali slabije obrasce alfa i beta povezanosti, što su povezali sa manjom angažovanošću tokom samostalnog rada. Na osnovu tih rezultata autori su uveli termin „kognitivni dug”. Ideju da deo mentalnog napora koji danas uštedimo uz pomoć AI može predstavljati cenu koju plaćamo kasnije.
REZULTATI KOJE NE TREBA PRETVARATI U PANIKU
Ipak, ovo istraživanje ne dokazuje da ChatGPT oštećuje mozak, smanjuje inteligenciju ili trajno „oduzima” sposobnost razmišljanja. Sami istraživači izričito upozoravaju da se takvi zaključci ne mogu izvući iz njihovih rezultata. Kao i da raže da se izveštavanje o studiji ne zasniva na izrazima poput „oštećenje mozga“ ili tvrdnji da LLM „prestaje da nas tera da mislimo“. Studija je bila ograničena na konkretan zadatak pisanja eseja, imala je relativno mali uzorak. Autori navode i da se rezultati ne mogu automatski generalizovati na sve druge modele veštačke inteligencije, uzraste i vrste mentalnih aktivnosti.
Dodatni razlog za oprez predstavlja činjenica da je rad objavljen kao preprint, a ne kao konačan recenzirani naučni rad. U međuvremenu su drugi istraživači objavili komentar u kojem ukazuju na pitanja u vezi sa veličinom uzorka. Zatim EEG metodologijom, transparentnošću analize i pojedinim nedoslednostima u prikazu rezultata. Zbog toga nalaze treba posmatrati pre svega kao početak rasprave. Nije u pitanju konačan dokaz da veštačka inteligencija dugoročno slabi naše kognitivne sposobnosti.
Upravo zato možda najvažnije pitanje nije da li treba koristiti ChatGPT, već kada ga treba koristiti. Ako veštačka inteligencija pomogne čoveku da proveri ideju, pronađe informaciju ili poboljša već napisani tekst, ona može biti alat koji proširuje njegove sposobnosti. Ali ako odgovor stigne pre nego što smo uopšte pokušali da rešimo problem, napišemo argument ili pronađemo sopstveno objašnjenje, postavlja se pitanje koliko smo procesa učenja zapravo prepustili mašini. Istraživanje sa MIT-a ne daje konačan odgovor na tu dilemu. Ono pokazuje da je pitanje postalo dovoljno važno da više ne može biti zanemareno.
View this post on Instagram
