Mesečni budžet mnogima zvuči kao komplikovana tabela u koju treba unositi svaki račun, kafu i odlazak u prodavnicu. U stvarnosti, za osnovnu kontrolu ličnih finansija nisu vam potrebni ni posebna aplikacija ni detaljno poznavanje finansija. Dovoljni su papir, olovka, kalkulator i petnaestak minuta.
Cilj nije da unapred isplanirate svaki dinar, već da odmah nakon plate znate koliko novca morate da sačuvate za obavezne troškove i koliko vam zaista ostaje za svakodnevni život.
Prvo odvojite ono što svakako morate da platite
Počnite od ukupnih mesečnih prihoda. Ako, na primer, raspolažete sa 100.000 dinara mesečno, od tog iznosa prvo oduzmite sve troškove koje teško možete da izbegnete.
Tu spadaju kirija ili rata kredita, računi, telefon i internet, rate drugih kredita, pretplate, prevoz i drugi redovni izdaci. Ako oni zajedno iznose 50.000 dinara, za ostatak meseca zapravo ne raspolažete sa 100.000, već sa 50.000 dinara.
Sledeća kategorija su neophodni, ali promenljivi troškovi. Najvažniji među njima najčešće je hrana. Odredite realan iznos na osnovu svoje dosadašnje potrošnje, umesto da postavite cilj koji već posle nekoliko dana nećete moći da poštujete.
Pretpostavimo da za hranu, sredstva za domaćinstvo i slične potrebe odvojite još 25.000 dinara. Ostaje vam 25.000.
Upravo je taj broj važan. To je novac iz kojeg treba finansirati kafe, restorane, izlaske, odeću, dostavu hrane, taksi, zabavu i ostale troškove koji nisu unapred obavezni.
Pretvorite mesečni iznos u nedeljni limit
Jedan od najjednostavnijih načina kontrole jeste da preostali novac ne posmatrate kao jednu veliku sumu.
Ako vam za slobodnu potrošnju ostane 25.000 dinara, možete sebi postaviti okvir od približno 6.000 dinara nedeljno, uz malu rezervu za kraj meseca. Tako mnogo ranije primećujete da li trošite prebrzo.
Još jednostavnija varijanta jeste dnevni limit. Kada biste svih 25.000 ravnomerno rasporedili na 30 dana, dobili biste oko 830 dinara dnevno. To ne znači da svakog dana morate da potrošite baš toliko. Ako danas potrošite 300 dinara, sutra imate više prostora za veću kupovinu.
U budžetu bi, kada god je moguće, trebalo ostaviti i deo za štednju i nepredviđene izdatke. Čak i relativno mali iznos koji se odvaja odmah nakon primanja plate lakše se sačuva nego novac koji pokušavate da uštedite poslednjeg dana u mesecu.
Zato redosled može biti veoma jednostavan: prihod, obavezni troškovi, osnovne potrebe, štednja, pa tek onda slobodna potrošnja.
Najveća korist mesečnog budžeta nije u tome da sebi zabranite svako zadovoljstvo. Naprotiv, kada unapred znate koliko možete da potrošite, lakše ćete potrošiti novac na ono što želite bez straha da će nekoliko dana pre plate na računu ostati gotovo ništa.
Za takvu računicu zaista vam nisu potrebne komplikovane tabele. Ako znate koliko zarađujete, koliko morate da platite i koliko želite da sačuvate, osnovni mesečni budžet možete napraviti za svega 15 minuta.
