Zaposleni sa visokim stepenom slobode češće rade duže, što pokazuje istraživanje sprovedeno među 40 preduzetnika
Radna autonomija utiče na to da zaposleni često rade više nego što bi radili u strože strukturisanim okruženjima. Istraživanje koje je sprovela Andreana Drenčeva sa Kraljevskog koledža u Londonu, obuhvatilo je 40 preduzetnika i pokazalo da veća sloboda na poslu ne znači nužno i manje radnih sati. Zapravo, radna autonomija vodi ka tome da zaposleni teže postavljaju jasne granice između posla i slobodnog vremena.
Zaposleni koji sami donose odluke o načinu, mestu i vremenu rada često osećaju da sav posao zavisi od njih. Zbog toga se odgovornost preliva i van radnog vremena. Kao rezultat, mnogi radnici sa visokim stepenom autonomije nose poslovne zadatke kući i razmišljaju o poslu i nakon završetka radnog dana. Ovakva situacija može dovesti do smanjenog psihološkog isključivanja, što ima negativne posledice po emocionalno i kognitivno zdravlje zaposlenih.
Radna autonomija i potreba za dokazivanjem
Pored toga, dodatna istraživanja potvrđuju da radna autonomija često povećava potrebu za dokazivanjem. Kada zaposleni dobiju veću slobodu, javlja se želja da opravdaju ukazano poverenje. Takođe, u situacijama gde je rad od kuće uobičajen, smanjena fizička prisutnost na radnom mestu podstiče mnoge zaposlene da rade duže. Na taj način žele da pokažu posvećenost, odgovarajući brzo na poslovnu korespondenciju ili preuzimajući dodatne projekte.
Rad od kuće, koji postaje sve češći oblik zaposlenja, dodatno komplikuje granice između poslovnog i privatnog života. S obzirom na to da kraj radnog dana nije jasno definisan odlaskom sa posla, zaposleni često ostaju dostupni i izvan radnog vremena. Biti stalno dostupan postaje znak posvećenosti, dok nedostupnost zahteva objašnjenje. Uporedo sa tim, granica između radnog vremena i odmora postaje sve nejasnija, što povećava rizik od preopterećenosti.
Posledice i izazovi za kompanije i zaposlene
Nemogućnost psihološkog distanciranja od posla može imati dugoročne posledice. Slobodno vreme je ključno za oporavak od radnih obaveza i za očuvanje produktivnosti na duži rok. Istraživanje Andreane Drenčeve naglašava da balans između autonomije i jasnih radnih granica postaje suštinski izazov za savremene kompanije. Kompanije koje podstiču autonomiju moraju istovremeno razvijati alate i preporuke za održavanje zdravih radnih navika.
Konačno, pitanje radne autonomije nije samo u tome koliko slobode treba dati zaposlenima, već i kako omogućiti da ta sloboda ne dovede do prekomernog rada. Pravilno postavljanje granica i jasno definisani periodi odmora ključni su za očuvanje zdravlja i dugoročnu motivaciju zaposlenih. Ovakvi nalazi relevantni su za sve organizacije koje žele da unaprede produktivnost i zadovoljstvo svojih zaposlenih, a da pritom očuvaju njihovu dobrobit.
