Nakon izjave predsednika Trampa o mogućem otvaranju Ormuskog moreuza, cene nafte pale, a američki indeksi porasli zbog očekivanja smanjenja nestabilnosti na globalnom tržištu energije
Nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp 23. marta najavio petodnevno odlaganje planiranih vojnih udara na Iranske elektroenergetske objekte i ocenio trenutne pregovore sa Teheranom kao „veoma dobre i produktivne“, došlo je do značajnog uticaja na globalne energetske i finansijske tržišta. Tramp je izjavio da bi ovaj dijalog mogao dovesti do otvaranja Ormuskog moreuza, strateški važnog pomorskog pravca, koji je zatvoren već četvrtu nedelju zbog eskalacije sukoba.
Kako je objavljeno, Trampova izjava o mogućnosti skorog otvaranja Ormuskog moreuza izazvala je odmah pad cena nafte na svetskim berzama, dok su američki indeksi zabeležili rast. Investitori su reagovali na smanjenje rizika od daljih tenzija na Bliskom istoku i mogućeg prekida glavnih naftnih tokova. Ormuski moreuz je ključan za globalni snabdevanje naftom, a svako njegovo zatvaranje direktno utiče na cene energenata i stabilnost finansijskih tržišta.
Tramp je u izjavi naveo: „Vrlo brzo će biti otvoren, ako ovo funkcioniše“, ukazujući na oprezan optimizam po pitanju ishoda pregovora. Na pitanje ko će kontrolisati protok nafte kroz moreuz, Tramp je odgovorio: „Zajednički ćemo kontrolisati. Možda ja. Možda ja i ajatolah, ko god da je ajatolah“, što je izazvalo dodatnu pažnju medija i analitičara zbog nejasnoća oko detalja dogovora.
S druge strane, iranski zvaničnici su javno demantovali mogućnost direktnih pregovora sa SAD, ističući da bi razgovori mogli biti nastavljeni samo pod uslovom da Sjedinjene Države obustave napade i daju garancije o nenapadanju. Ova kontradiktornost u izjavama dodatno je unela neizvesnost među tržišne učesnike, ali je sama Trampova najava bila dovoljna da pokrene oscilacije na tržištu nafte i akcija.
Zatvaranje Ormuskog moreuza u poslednjih mesec dana izazvalo je ozbiljan poremećaj u globalnom snabdevanju energentima, što je dovelo do povećanja volatilnosti na svetskim berzama. Svetske ekonomije koje zavise od uvoza nafte i gasa iz Persijskog zaliva suočile su se sa povećanim troškovima i rizicima, dok su energetske kompanije morale da prilagode svoje logističke i finansijske planove.
Analitičari ističu da će dalji razvoj situacije zavisiti od nastavka ili prekida pregovora između Vašingtona i Teherana, kao i od eventualnog dogovora o otvaranju Ormuskog moreuza i normalizaciji energetskih tokova. Ostanak moreuza zatvorenog ili njegovo ponovno otvaranje imaće direktan uticaj na cene nafte, stabilnost energetskog tržišta i performanse globalnih berzi.
