Rast zaposlenosti u Evropskoj uniji predvode Portugalija i Malta, dok je pad registrovan u devet zemalja članica.
Evropska unija zabeležila je neznatan rast zaposlenosti u drugom kvartalu 2026. godine. Prema podacima Eurostata, stopa zaposlenosti osoba starosti od 20 do 64 godine iznosila je 76,4 odsto. To je blago povećanje u odnosu na prvi kvartal, kada je stopa iznosila 76,3 odsto. Ovaj podatak ukazuje na stabilnost tržišta rada, ali i na ograničen prostor za brži rast zaposlenosti.
Detalji o rastu zaposlenosti u EU
Neiskorišćeni kapaciteti na tržištu rada, koji uključuju sve osobe sa nezadovoljenom potrebom za zaposlenjem, iznosili su 11 odsto proširene radne snage u uzrastu od 20 do 64 godine. Ova vrednost ostala je nepromenjena u odnosu na prethodni kvartal. Takav podatak sugeriše da, iako postoji blagi rast zaposlenosti, deo radno sposobnog stanovništva i dalje ne uspeva da pronađe posao ili radi manje nego što bi želeo. Rast zaposlenosti nije bio ravnomerno raspoređen među članicama Evropske unije. Portugalija i Malta prednjače sa rastom od po 0,6 procentnih poena. Grčka je zabeležila rast od 0,5 procentnih poena, dok su Letonija i Slovenija ostvarile porast od po 0,4 procentna poena.
Pad i stabilnost zaposlenosti u pojedinim članicama
S druge strane, stopa zaposlenosti ostala je stabilna u četiri države članice Evropske unije tokom drugog kvartala 2026. godine. U devet zemalja registrovan je pad zaposlenosti. Najveći pad zabeležen je u Austriji, gde je stopa opala za 0,4 procentna poena. Litvanija i Švedska su zabeležile pad od po 0,3 procentna poena. Takvi rezultati ukazuju na složenost ekonomskih kretanja unutar Unije i potrebu za detaljnijom analizom specifičnih tržišta rada na nacionalnom nivou.
Šira ekonomska slika i značaj za EU
Iako je rast zaposlenosti u EU u drugom kvartalu 2026. godine neznatan, on ima važne implikacije za privredu. Stabilnost tržišta rada doprinosi očuvanju potrošnje i investicija, što je ključno za održanje ekonomskog rasta. Neiskorišćeni kapaciteti na tržištu rada ostaju izazov, jer ukazuju na postojanje latentne nezaposlenosti i potrebu za dodatnim merama aktivne politike zapošljavanja. Kao rezultat, pojedine članice koje su zabeležile rast zaposlenosti, poput Portugalije i Malte, mogu očekivati pozitivan uticaj na domaću potrošnju i ekonomski rast. S druge strane, zemlje sa padom zaposlenosti suočavaju se sa izazovima u održavanju konkurentnosti i socijalne stabilnosti. Prema podacima Eurostata, monitoring zaposlenosti i dalje ostaje prioritet za institucije Evropske unije, jer je očuvanje visoke zaposlenosti ključno za ostvarivanje održivog razvoja i socijalne kohezije.
