Ministar finansija ističe da će mere štednje biti usmerene na državnu potrošnju, a ne na povećanje poreza
Francuska vlada planira da u narednoj godini sprovede budžetske uštede od oko 30 milijardi evra (35 milijardi dolara) kako bi obuzdala deficit, izjavio je Rolan Leskir, ministar finansija. U intervjuu objavljenom u listu Le Parisien, Leskir je naglasio da će mere štednje pre svega pogoditi državnu potrošnju, kako kupovna moć građana ne bi bila ugrožena, niti bi došlo do povećanja poreza. Prema njegovim rečima, cilj je zadržati deficit ispod 5,1 odsto, što je važno za stabilnost javnih finansija.
Budžetske uštede i fiskalni izazovi
Planirani iznos od 30 milijardi evra predstavlja značajan korak u fiskalnoj konsolidaciji, posebno u trenutku kada se Francuska suočava sa rastućim pritiscima na budžet. Ministar Leskir je istakao da su detalji još u fazi usaglašavanja, ali je budžet za narednu godinu opisao kao „težak i ambiciozan“. On je naveo da će i penzioneri morati da doprinesu naporima, ali bez drastičnog smanjenja njihove kupovne moći. Kao rezultat, vlada nastoji da izbegne nepopularne mere poput povećanja poreza, fokusirajući se na racionalizaciju javne potrošnje. Takođe, Leskir je podvukao da je važno očuvati makroekonomsku stabilnost i pokazati fiskalnu odgovornost pred investitorima i međunarodnim institucijama.
Politički rizici i reakcije opozicije
Očekuje se da će premijer Sebastijen Lekorni krajem meseca predstaviti predlog budžeta za 2027. godinu. Taj poduhvat nosi politički rizik za vladu predsednika Emanuela Makrona, koja nema većinu u parlamentu i suočava se sa napetom predizbornom atmosferom uoči glasanja naredne godine. U tom kontekstu, opozicioni poslanici pokazuju nespremnost na kompromis oko smanjenja potrošnje. Međutim, vodeća kandidatkinja Marin le Pen nagovestila je mogućnost postizanja dogovora. Na predizbornom skupu u nedelju, Le Pen je zatražila naglo smanjenje stope poreza na promet energenata sa 20 na 5,5 odsto. S druge strane, lider socijalista Olivije For izjavio je da bi zbog budžetskog plana mogao pokrenuti glasanje o nepoverenju vladi, uz napomenu da bi bogati, a ne penzioneri, trebalo da snose veći teret štednje.
Uticaj na građane i fiskalnu stabilnost
Prema Leskiru, planirane budžetske uštede neće uticati na kupovnu moć građana, a porezi neće biti povećani. Vlada namerava da deficit zadrži ispod 5,1 odsto, što je ključna poruka za finansijska tržišta i međunarodne partnere. Ove mere imaju za cilj da ojačaju fiskalnu poziciju Francuske u zahtevnim ekonomskim okolnostima i obezbede održivost javnih finansija na srednji rok.
