Trajno ukidanje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije predstavljalo bi pre svega uklanjanje jednog od najvećih rizika za energetsku sigurnost zemlje. Srbija bi dobila veću sigurnost snabdevanja, stabilnije poslovanje domaće rafinerije i manje neizvesnosti za privredu i tržište goriva.
Naftna industrija Srbije trenutno nastavlja da posluje zahvaljujući licenci američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), koja je produžena do 30. septembra 2026. godine. Licenca omogućava nastavak poslovanja NIS-a i rad Rafinerije nafte u Pančevu.
Međutim, produžavanje licenci predstavlja privremeno rešenje. Potpuno skidanje sankcija značilo bi da jedna od strateški najvažnijih kompanija u Srbiji više ne zavisi od periodičnih odluka američke administracije.
Rafinerija u Pančevu ključna za tržište
Značaj NIS-a najbolje pokazuje činjenica da kompanija upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji. Prema podacima koje prenosi Reuters, Rafinerija u Pančevu pokriva približno 80 odsto domaće potražnje za gorivom.
Tokom avgusta rafinerija je povećala preradu na približno 13.000 tona nafte dnevno. Ministarstvo rudarstva i energetike navelo je da je potražnja za dizelom tog meseca bila oko 200.000 tona.
U septembru se očekuje proizvodnja oko 190.000 tona evrodizela, 50.000 tona benzina, 17.000 tona kerozina i 18.000 tona mazuta.
Zbog toga pitanje NIS-a nije samo pitanje jedne kompanije, već funkcionisanja velikog dela energetskog sistema Srbije.
Manja opasnost od problema sa snabdevanjem
Trajno ukidanje sankcija smanjilo bi rizik od poremećaja u dopremanju sirove nafte i proizvodnji derivata.
To je posebno značajno kada alternativni pravci snabdevanja imaju probleme. Tokom leta 2026. nizak vodostaj Dunava otežavao je uvoz derivata, zbog čega je domaća proizvodnja dobila dodatni značaj. Ministarstvo energetike navelo je da je tokom avgusta oko 160.000 tona tražnje za evrodizelom pokriveno domaćom preradom.
U takvim okolnostima mogućnost da Rafinerija u Pančevu nesmetano radi predstavlja važan element energetske sigurnosti zemlje.
Da li bi gorivo pojeftinilo?
Skidanje sankcija ne bi automatski značilo niže cene benzina i dizela na pumpama.
Maloprodajne cene zavise od čitavog niza faktora – cene sirove nafte i derivata na međunarodnom tržištu, kursa dolara, troškova transporta i prerade, kao i akciza i PDV-a.
Ipak, nestao bi jedan važan faktor neizvesnosti. Sankcioni režim može da oteža finansijske transakcije, transport, osiguranje i saradnju sa dobavljačima i poslovnim partnerima. Njegovo uklanjanje zato bi moglo da smanji rizik od dodatnih troškova i poremećaja, iako samo po sebi ne garantuje nižu cenu goriva.
Lakše poslovanje sa bankama i međunarodnim kompanijama
Potpuno uklanjanje sankcija omogućilo bi NIS-u znatno predvidljivije međunarodno poslovanje.
Za kompaniju veličine NIS-a od velikog značaja su bankarske transakcije, osiguranje, transport, nabavka opreme, uvoz sirove nafte i dugoročni ugovori sa partnerima.
Kada kompanija posluje pod sankcionim ograničenjima ili privremenim licencama, međunarodne kompanije i finansijske institucije moraju da vode računa o tome da njihovo poslovanje bude u skladu sa sankcionim režimom.
Izlazak NIS-a iz takvog položaja povećao bi pravnu i poslovnu predvidljivost.
Značaj za celu srpsku privredu
Stabilnost NIS-a ne odnosi se samo na benzinske pumpe.
Dizel je važan za transport, poljoprivredu, građevinarstvo i veliki deo industrije. Poremećaj na tržištu goriva zato može da se prenese na troškove proizvodnje i transporta, a posredno i na cene drugih proizvoda.
Ministarstvo energetike upravo zbog toga NIS opisuje kao kompaniju važnu za BDP i celokupnu ekonomiju Srbije.
Trajno rešenje smanjilo bi i potrebu države da interveniše kroz rezerve u kriznim situacijama. Ministarstvo je navelo da su državne rezerve već korišćene kako bi se osiguralo snabdevanje i sprečili nagli poremećaji cena.
Promena vlasništva kao deo rešenja
Ključno pitanje ostaje vlasnička struktura kompanije.
Pregovori o preuzimanju ruskog udela od strane mađarskog MOL-a ušli su u završnu fazu, prema informacijama Ministarstva energetike i Reutersa.
Srbija je još u junu potpisala ugovor sa MOL grupom kojim se uređuju budući odnosi države i mađarske kompanije ukoliko MOL postane većinski vlasnik NIS-a. Prema Ministarstvu, MOL pregovara o sticanju udela od 56,15 odsto, a za završetak transakcije potrebna su i odgovarajuća regulatorna odobrenja.
Najvažnija dobit bila bi – sigurnost
Najveći efekat skidanja sankcija zato verovatno ne bi bio trenutno pojeftinjenje goriva, već uklanjanje dugoročne neizvesnosti.
Srbija bi dobila veću sigurnost da Rafinerija u Pančevu može kontinuirano da radi, da se sirova nafta nesmetano doprema, da NIS normalno obavlja međunarodne finansijske transakcije i da domaće tržište ne zavisi od periodičnog produžavanja američkih licenci.
Za zemlju u kojoj jedna rafinerija ima tako veliki značaj za snabdevanje tržišta, trajno rešavanje statusa NIS-a predstavljalo bi pre svega pitanje energetske i ekonomske stabilnosti Srbije.
