Možda nikada ne odlazite u menjačnicu. Platu primate u dinarima, račune plaćate u dinarima, a evre eventualno vidite kada krenete na letovanje. Ipak, promena kursa dinara može da utiče na gotovo svaki kućni budžet.
Razlog je jednostavan: veliki deo robe koju kupujemo dolazi iz inostranstva ili njegova proizvodnja zavisi od uvoznih sirovina, energije, opreme i delova.
Zbog toga odnos dinara prema evru i drugim valutama nije važan samo ljudima koji imaju deviznu štednju. On posredno ulazi u cenu goriva, elektronike, automobila, lekova, odeće i brojnih drugih proizvoda.
Šta se događa kada dinar oslabi?
Zamislimo pojednostavljen primer uvoznika koji iz inostranstva kupuje proizvod za 1.000 evra.
Ako jedan evro košta 117 dinara, za tu robu potrebno mu je 117.000 dinara. Ako bi evro koštao 125 dinara, isti proizvod bi, pre svih drugih troškova, zahtevao 125.000 dinara.
Proizvod se nije promenio. Strani dobavljač nije povećao cenu. Promenio se samo kurs, ali je trošak domaćeg uvoznika porastao za 8.000 dinara.
Uvoznik taj dodatni trošak može da preuzme na sebe i smanji svoju maržu, ali može i da ga delimično ili potpuno prebaci na kupca kroz višu cenu.
Tako promena kursa iz menjačnice stiže do rafova prodavnica.
Efekat ne mora da se zaustavi na proizvodima koje Srbija direktno uvozi. Domaći proizvođač može koristiti ambalažu, mašine, rezervne delove ili sirovine iz inostranstva. Ako oni postanu skuplji izraženo u dinarima, povećavaju se njegovi troškovi proizvodnje.
Zbog toga čak i proizvod sa oznakom „proizvedeno u Srbiji“ može biti delimično izložen promenama kursa.
Sličan mehanizam postoji kod goriva. Na cenu koju vozač vidi na pumpi utiče čitav niz faktora — od međunarodnih cena energenata i valutnih odnosa do poreza, akciza i domaćih tržišnih uslova. Kurs je, dakle, samo jedan deo mnogo veće jednačine.
A šta ako dinar ojača?
Logično bi bilo očekivati obrnut proces: ako za jedan evro treba manje dinara, uvoz postaje jeftiniji izražen u domaćoj valuti.
Ali to ne znači da će cena u prodavnici automatski pasti.
Kompanije mogu imati stare zalihe kupljene po nepovoljnijem kursu, dugoročne ugovore, troškove koji nemaju veze sa kursom ili jednostavno prostor da povećaju maržu. Zbog toga se promene deviznog kursa ne prenose trenutno i podjednako na sve cene.
Tu nastaje važna razlika između kursa i inflacije.
Stabilan kurs ne znači da cene ne mogu da rastu. Kirije, plate, energija, porezi, domaće sirovine i marže mogu da poskupe čak i kada se odnos dinara i evra gotovo ne promeni.
Sa druge strane, veliko slabljenje domaće valute može da stvori dodatni pritisak na cene u ekonomiji koja značajan deo proizvoda i sirovina nabavlja iz inostranstva.
Kurs utiče i na velike životne odluke.
Cene nekretnina u Srbiji često se posmatraju i iskazuju u evrima. Građanin zato može da prima platu u dinarima, a da istovremeno razmišlja o tome koliko njegova zarada „vredi u evrima“ kada planira kupovinu stana.
Slična stvar događa se sa automobilima, putovanjima i drugom robom velike vrednosti.
Ako neko mesečno prima 120.000 dinara, pri kursu od 117 dinara za evro ta zarada odgovara iznosu od približno 1.026 evra. Pri hipotetičkom kursu od 130 dinara, istih 120.000 dinara odgovaralo bi iznosu od oko 923 evra.
Plata na računu nije smanjena ni za jedan dinar, ali se njena kupovna moć prema robi i uslugama čija je cena vezana za inostranstvo promenila.
Naravno, devizni kurs nije jedina mera životnog standarda. Ako istovremeno rastu plate ili se menjaju domaće cene, konačan efekat na građane može biti drugačiji.
Upravo zato kurs dinara nije samo broj koji svakog dana vidimo na tabli menjačnice.
On predstavlja jednu od veza između domaće ekonomije i ostatka sveta. A kroz cenu uvoza, proizvodne troškove, nekretnine, automobile, gorivo i putovanja može da stigne i do ljudi koji tokom cele godine nisu kupili nijedan jedini evro.
