Evropa bi u poslednjem kvartalu 2026. godine mogla da se suoči sa ozbiljnim manjkom avionskog goriva. Poremećaji u snabdevanju sa Bliskog istoka, niske zalihe i sve veća zavisnost od udaljenih dobavljača stvaraju dodatni pritisak na evropsko tržište.
Prema proceni konsultantske kuće Energy Aspects, evropski deficit avionskog goriva u četvrtom kvartalu mogao bi da dostigne oko 510.000 barela dnevno.
Evropa traži gorivo širom sveta
Problem je postao izraženiji nakon što su sukobi na Bliskom istoku poremetili tradicionalne tokove snabdevanja. Evropski kupci zato se sve više okreću udaljenijim tržištima.
Uvoz je povećan iz Nigerije, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Južne Koreje, kako bi se nadoknadio deo količina koje su ranije stizale iz zemalja Persijskog zaliva.
Takva promena omogućava Evropi da obezbedi dodatne količine goriva, ali istovremeno produžava transportne rute i povećava logističke troškove.
Južna Koreja postaje važan dobavljač
Posebno je porastao značaj Južne Koreje. Prema podacima koje prenosi Reuters, evropski uvoz avionskog goriva iz te zemlje u septembru dostigao je oko 129.000 barela dnevno, što predstavlja najviši nivo od oktobra 2022. godine.
Južnokorejske rafinerije povećale su proizvodnju, dok visoke cene na evropskom tržištu čine izvoz goriva u Evropu sve privlačnijim.
Zalihe na najnižem nivou za sedam godina
Dodatni problem predstavljaju evropske zalihe.
U velikom trgovačkom i skladišnom čvorištu Amsterdam–Roterdam–Antverpen (ARA) zalihe avionskog goriva početkom septembra pale su na najniži nivo u poslednjih sedam godina.
Niske zalihe znače i manji prostor za reagovanje ukoliko dođe do novog prekida isporuka ili drugih poremećaja na međunarodnom tržištu.
Azija ima višak, Evropa veliki deficit
Situacija u drugim delovima sveta znatno je drugačija.
Energy Aspects procenjuje da bi Azijsko-pacifički region tokom četvrtog kvartala mogao da raspolaže viškom od približno 419.000 barela dnevno, dok se za SAD očekuje znatno manji suficit od oko 18.000 barela dnevno.
Upravo taj višak omogućava evropskim kupcima da deo deficita nadoknade povećanim uvozom iz udaljenih rafinerija.
Šta ovo znači za avio-kompanije i putnike?
Prognozirani deficit ne znači automatski da će na evropskim aerodromima nestajati avionskog goriva. Međutim, manjak domaće i regionalno dostupne ponude može da poveća cene, troškove transporta i osetljivost tržišta na nove poremećaje.
Što gorivo mora da prelazi veće udaljenosti do evropskih skladišta i aerodroma, logistički lanac postaje skuplji i složeniji.
Za avio-kompanije to može značiti veće troškove goriva, jedne od najvažnijih stavki njihovog poslovanja. Ipak, eventualni uticaj na cene avionskih karata zavisiće i od drugih faktora, uključujući kretanje cena nafte, kurs dolara, konkurenciju i politiku zaštite od promena cena goriva.
Evropa ulazi u neizvesnu završnicu godine
Evropsko tržište avionskog goriva tako ulazi u poslednje mesece 2026. godine sa niskim zalihama i povećanom zavisnošću od uvoza iz udaljenih delova sveta.
Ukoliko se poremećaji u snabdevanju sa Bliskog istoka nastave, avionsko gorivo moglo bi da ostane jedan od osetljivijih segmenata evropskog energetskog tržišta do kraja godine.
