Japan nabavlja 73 odsto, a Južna Koreja 70 odsto energetskih potreba kroz Bliski istok, dok Pakistan i Tajvan zavise od tranzita sa po 60 odsto
Zemlje istočne Azije kao što su Japan i Južna Koreja među najzavisnijima su od energetskih tokova koji prolaze kroz Ormutski moreuz, ključnu tačku u globalnom snabdevanju naftom i gasom, pokazuju ekonomske analize. Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta, Japan uvozi čak 73 odsto svojih energetskih potreba upravo preko ovog strateškog pomorskog pravca. Južna Koreja je odmah iza sa 70 odsto, dok Pakistan i Tajvan zavise od tranzita energenata kroz Ormutski moreuz sa po 60 odsto svojih potreba.
Ovi podaci objavljeni su na društvenoj mreži X od strane Džesija Koena, analitičara sa finansijskog sajta sa sedištem u Izraelu, koji ističe visok stepen ranjivosti azijskih ekonomija na potencijalne poremećaje u transportu energenata sa Bliskog istoka. S obzirom na to da se većina globalnog izvoza nafte i gasa iz zemalja Persijskog zaliva odvija upravo kroz Ormutski moreuz, svaka eskalacija regionalnih tenzija može imati značajan uticaj na sigurnost snabdevanja i cene energenata na svetskim tržištima.
Japan, kao treća ekonomija sveta, posebno je izložen s obzirom na to da nema značajne domaće izvore nafte i gasa te gotovo isključivo zavisi od uvoza. Slično, Južna Koreja, kao jedna od vodećih industrijskih zemalja regiona, takođe nema značajne rezerve fosilnih goriva i oslanja se na stabilan uvoz iz regiona Bliskog istoka. Pakistan i Tajvan, iako sa nešto nižim procentom zavisnosti, takođe su među državama koje bi mogle biti direktno pogođene eventualnim problemima u prometu kroz Ormutski moreuz.
Ormutski moreuz je jedan od najvažnijih svetskih energetskih čvorišta kroz koji se dnevno transportuje značajan deo globalnih zaliha sirove nafte i prirodnog gasa. Svako narušavanje bezbednosti ovog pravca ima potencijal da izazove poremećaje u snabdevanju i porast cena energenata, što bi direktno uticalo na ekonomije visokozavisnih zemalja kao što su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.
Analitičari upozoravaju da je diverzifikacija izvora i ruta snabdevanja energentima jedan od ključnih faktora za smanjenje rizika, ali napominju da su, prema aktuelnim podacima, navedene zemlje trenutno među najugroženijima u slučaju krize na Bliskom istoku.
