Izvoz cveća iz Srbije porastao, ali deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni dostigao 35,6 miliona evra u 2025. godini
Cvećarska industrija u Srbiji zabeležila je promet od 49 miliona evra na domaćem tržištu tokom prošle godine, uz snažan rast izvoza, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Najveći izvoz ostvaruje se u segmentu uzgoja ruža, gde je izvoz porastao sa 2,5 miliona evra u 2024. godini na 3,4 miliona evra u 2025. godini. U istom periodu, uvoz ruža povećan je sa 7,04 miliona na 7,95 miliona evra.
Prema podacima PKS, ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja u 2025. godini iznosila je 49 miliona evra, pri čemu je izvoz dostigao 6,7 miliona evra, dok je uvoz bio 42,3 miliona evra. Ovo predstavlja porast ukupne razmene u odnosu na 43 miliona evra iz 2024. godine, ali i produbljivanje trgovinskog deficita u sektoru.
Najznačajnije izvozno tržište za srpsko cveće i ukrasno bilje je Evropska unija, sa udelom od 59 odsto u ukupnom izvozu. U zemlje EU izvezeno je cveća u vrednosti od 3,93 miliona evra, najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku. Zemlje CEFTA regiona učestvuju sa 21 odsto, a Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 odsto ukupnog izvoza.
Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS ističe da potrošnja cveća u Srbiji i svetu raste po godišnjoj stopi od oko 8 odsto, dok globalni promet premašuje 30 milijardi evra. Ona naglašava da, iako je udeo cvećarstva u ukupnoj razmeni agrara simboličan, evidentan je rast površina i intenziviranje proizvodnje, posebno uoči Dana žena, kada potražnja kulminira.
Mićanović smatra da cvećarstvo treba da postane profitabilna proizvodna grana i da su za to neophodne nove inicijative, udruživanje proizvođača, kao i primena svetskih tehnoloških dostignuća u gajenju. Podsticaji države su prisutni, ali je, prema njenim rečima, potrebno dodatno jačanje sektora kroz razvoj proizvodnih kapaciteta i unapređenje poslovnog ambijenta.
Ljubomir Jelić iz rasadnika „Jelić“ iz Ravnog Sela ističe da je za ulazak u cvećarsku proizvodnju potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadrata i početna ulaganja od 20.000 evra, dok se investicija najčešće vraća za devet meseci. On naglašava važnost znanja i podrške proizvođačima radi jačanja pozicije na tržištu i unapređenja izvoza.
Iako Srbija beleži rast izvoza cveća, i dalje značajno uvozi, pri čemu Evropska unija dominira kao uvozno tržište sa 78 odsto udela. Sektor cvećarstva i dalje ima prostor za unapređenje konkurentnosti, posebno kroz umrežavanje i primenu novih tehnologija.
Source: https://bif.rs/2026/03/cvecarstvo-u-srbiji-u-uzlaznom-trendu/
