Menadžeri ograničavaju isplate zbog porasta default-a, sektor pred bolnim, ali zdravim resetovanjem
Privatni kreditni sektor, koji je poslednjih godina privlačio investitore obećanjem stabilnog prinosa i gotovo ‘neprobojnih’ portfolija, suočava se sa rastom podrazumevanih gubitaka i pojačanim povlačenjem sredstava iz fondova. Prema najnovijim tržišnim podacima, menadžeri privatnih kreditnih fondova primorani su da uvedu ograničenja na isplate zbog povećanog broja zahteva za otkup i sve većih sumnji u kvalitet plasiranih zajmova.
Porast default-a je posebno izražen kod visoko zaduženih, na kamatne stope osetljivih dužnika, među kojima prednjače softverske kompanije i manji preduzetnici. Analitičari ističu da ‘shadow defaults’ i strategije tipa ‘amend-and-pretend’ (produženje rokova i izbegavanje priznanja gubitaka) mogu privremeno odložiti eskalaciju problema, ali ne i suštinski rešiti rizike u sistemu.
Iako trenutna situacija izaziva zabrinutost među investitorima, pojedini strategisti smatraju da je rast broja default-a potencijalno zdrav za sektor, jer omogućava prečišćavanje portfolija od rizičnih i loše strukturiranih zajmova. To bi, kako navode, moglo doneti bolnu, ali potrebnu reset poziciju za celokupno tržište privatnog duga.
U fokusu rizika ostaju highly leveraged loans, posebno kod malih i srednjih kompanija iz tehnološkog sektora. Investitori su u proteklim nedeljama značajno smanjili izloženost tim fondovima, što je primoralo asset menadžere da uvedu ograničenja na isplatu, kako bi zaštitili solventnost portfolija.
Trenutna korekcija u privatnim kreditnim fondovima dolazi u periodu kada se tradicionalni kreditni kanali i dalje suočavaju sa izazovima rasta kamatnih stopa i neizvesnosti na globalnim tržištima. U poređenju, javno trženi kreditni instrumenti (obveznice i sindikalizovani zajmovi) beleže nešto manje volatilnosti, ali ni oni nisu imuni na rast rizika, s obzirom na makroekonomski pritisak i promene monetarne politike.
Očekuje se da će naredni kvartali doneti dalji rast default-a kod privatnih kreditnih fondova, dok će menadžeri i investitori tražiti modele za restrukturiranje i jačanje kvaliteta kreditnih portfolija. Za domaće investitore i institucije u Srbiji, aktuelna dešavanja potvrđuju važnost detaljne analize rizika i diverzifikacije ekspozicije, posebno u segmentima sa većom osetljivošću na promene kamatnih stopa.
