INTERNET U KOJEM VIŠE NE ZNATE KO JE SA DRUGE STRANE
Granica između ljudskog i veštački generisanog sadržaja na internetu postaje sve teža za uočavanje. Razvoj autonomnih AI agenata, sistema koji ne samo da generišu tekst ili slike već mogu da izvršavaju čitave nizove zadataka, otvara mogućnost da se veliki broj aktivnosti na društvenim mrežama obavlja bez neposrednog učešća čoveka. Upravo se oko takvog razvoja ponovo aktuelizuje takozvana teorija mrtvog interneta. To je ideja prema kojoj bi sve veći deo onlajn prostora mogli da čine automatizovani nalozi, botovi i sadržaj koji nije nastao direktnom ljudskom aktivnošću.
U tom kontekstu pažnju privlače tvrdnje o mogućnostima AI agenta Manus, sistema koji može da planira i izvršava složene zadatke kroz sopstveno radno okruženje. Zvanična dokumentacija opisuje Manus agente kao prilagodljive AI entitete. Oni imaju sopstvene zadatke i mogu da komuniciraju sa korisnikom i izvršavaju zadate operacije. Međutim, tvrdnja koja kruži internetom da Manus može istovremeno da upravlja sa 50 društvenih naloga potiče iz javnog GitHub projekta. Projekat nije predstavljen kao zvanični proizvod kompanije, zbog čega taj podatak treba posmatrati sa rezervom.
OD AUTOMATIZOVANOG OBJAVLJIVANJA DO AUTONOMNIH NALOGA
Tehnološki trend koji stoji iza ove priče ipak je stvaran. AI agenti sve više prelaze granicu između običnog generisanja sadržaja i samostalnog izvršavanja zadataka. Oni mogu da pretražuju internet, analiziraju informacije, prave tekstualni i vizuelni sadržaj i izvršavaju niz povezanih komandi. Kada se takve mogućnosti spoje sa društvenim mrežama, automatizacija više ne mora da znači samo zakazivanje objave unapred. One potencijalno obuhvata čitav lanac aktivnosti od pronalaženja teme do kreiranja i distribucije sadržaja.
Akademska istraživanja već ukazuju na razmere prisustva automatizovanih naloga. Studija objavljena u časopisu Scientific Reports 2025. godine analizirala je ponašanje botova i ljudi na društvenim mrežama. Studija je navela procenu da je oko 20 odsto analizirane komunikacije povezane sa globalnim događajima dolazilo. Samo 80 odsto bilo je ljudskog porekla. Autori su pritom pronašli razlike u načinu na koji dve grupe komuniciraju, ali sama studija pokazuje koliko je automatizovana aktivnost već deo svakodnevnog onlajn prostora.
DA LI MRTVI INTERNET POSTAJE STVARNOST?
Teorija mrtvog interneta zato više nije samo tema internet foruma, ali to ne znači da je njena najradikalnija tvrdnja dokazana. Naučni radovi koji se bave ovom pojavom uglavnom je tretiraju kao teorijski okvir za proučavanje porasta botova, AI sadržaja i automatizovanih interakcija. Istraživanje objavljeno 2025. godine opisuje kako algoritamski generisan sadržaj i automatizacija mogu da menjaju karakter društvenih mreža. Noviji pregled iz 2026. godine ističe da postoje stvarni tehnološki i etički problemi povezani sa automatizovanim sadržajem, iako sama teorija ostaje kontroverzna.
Najveće pitanje zato možda nije da li će internet postati potpuno „nečovečan“. Pitanje je u stvari koliko će korisnicima biti lako da utvrde ko ili šta stoji iza sadržaja koji gledaju. Ako AI agenti budu mogli da vode naloge, odgovaraju na poruke, proizvode sadržaj i prilagođavaju se reakcijama publike, društvene mreže bi mogle da dobiju potpuno novu vrstu korisnika, odnosno autonomne digitalne aktere. Za sada ne postoji dokaz da su ljudi već postali manjina na internetu, ali razvoj agenata pokazuje da će razlikovanje ljudske komunikacije od automatizovane aktivnosti postajati sve važnije.
View this post on Instagram
