Kompanija može da ima milionske prihode, da brzo raste i da na prvi pogled deluje veoma uspešno — a da istovremeno ima problema sa dugovima, likvidnošću ili čak da posluje sa gubitkom.
Zato prihod sam po sebi nije dovoljan da pokaže koliko je neki biznis zaista kvalitetan. Da bi se razumela prava slika, potrebno je pogledati nekoliko različitih pokazatelja: prihod, EBITDA, neto dobit i slobodan novčani tok.
Prihod pokazuje koliko firma prodaje
Prihod predstavlja ukupan novac koji kompanija ostvaruje prodajom robe ili usluga pre nego što se odbiju troškovi.
Ako kompanija tokom godine proda proizvode u vrednosti od milijardu dinara, njen prihod je milijardu dinara. Međutim, taj podatak ne govori koliko je kompaniji ostalo nakon što plati zaposlene, dobavljače, zakup, energiju, kamate i poreze.
Firma može imati ogroman prihod, ali i veoma niske marže.
Na primer, kompanija sa prihodom od milijardu dinara i troškovima od 990 miliona ostvaruje samo deset miliona dinara dobiti. Druga firma može imati svega 300 miliona dinara prihoda, ali znatno veću profitnu maržu i na kraju zaraditi više.
Zbog toga rast prihoda jeste važan, ali ne mora automatski da znači i rast kvaliteta poslovanja.
EBITDA pokazuje snagu osnovnog poslovanja
EBITDA je skraćenica za dobit pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije.
Ovaj pokazatelj se često koristi da bi se procenilo koliko je osnovna poslovna aktivnost kompanije profitabilna, bez uticaja načina finansiranja, poreskog sistema i pojedinih računovodstvenih stavki.
Ako kompanija ima prihod od 500 miliona dinara, a EBITDA od 100 miliona, njena EBITDA marža iznosi 20 odsto.
To investitorima može da pokaže koliko efikasno kompanija pretvara prodaju u operativnu zaradu.
Međutim, EBITDA ima ozbiljno ograničenje: ona nije isto što i gotovina.
Kompanija može imati odličnu EBITDA, ali istovremeno ogromne investicije, visoke kamate ili veliki dug.
Neto dobit govori šta je ostalo na kraju
Neto dobit predstavlja ono što ostaje kompaniji nakon gotovo svih troškova.
Iz prihoda se odbijaju operativni troškovi, kamate, amortizacija, porezi i druge obaveze.
Zbog toga je neto dobit mnogo bliža odgovoru na pitanje: „Koliko je firma zapravo zaradila?“
Ali ni ona nije savršen pokazatelj.
Računovodstvena dobit može postojati čak i kada gotovina još nije stigla na račun kompanije. Firma može da proda robu kupcu uz rok plaćanja od 90 dana i da prihod i dobit evidentira odmah, iako novac još nije naplaćen.
Tu dolazimo do možda najvažnijeg pokazatelja.
Slobodan novčani tok pokazuje koliko novca zaista ostaje
Slobodan novčani tok, odnosno free cash flow, pokazuje koliko gotovine kompaniji ostaje nakon što finansira svakodnevno poslovanje i potrebne investicije.
Pojednostavljeno:
Slobodan novčani tok = novac iz poslovanja – kapitalne investicije
Ako kompanija zaradi 100 miliona dinara kroz poslovanje, ali mora da uloži 80 miliona u novu opremu, fabrike ili infrastrukturu, njen slobodan novčani tok je svega 20 miliona.
Upravo taj novac kompanija može da koristi za otplatu dugova, isplatu dividendi, otkup sopstvenih akcija, akvizicije ili dalje investicije.
Zato investitori često posebnu pažnju posvećuju kompanijama koje mogu kontinuirano da generišu snažan slobodan novčani tok.
Kako firma može da raste, a da joj ponestane novca?
Paradoksalno, brz rast ponekad može dodatno da optereti finansije kompanije.
Zamislite firmu koja naglo dobije veliki broj novih kupaca. Da bi ispunila porudžbine, mora unapred da kupi više robe, zaposli nove radnike i poveća proizvodnju.
Kupci, međutim, fakture plaćaju tek nakon 60 ili 90 dana.
Na papiru prihod raste. Moguće je da raste i dobit.
Ali gotovina je već potrošena.
Ako kompanija nema dovoljno novca ili pristup kreditima, može se naći u problemu upravo u trenutku kada joj prodaja raste najbrže.
Jednostavan primer
Zamislimo dve kompanije.
Kompanija A:
Prihod: 1 milijarda dinara
EBITDA: 50 miliona
Neto dobit: 15 miliona
Slobodan novčani tok: 5 miliona
Kompanija B:
Prihod: 400 miliona dinara
EBITDA: 120 miliona
Neto dobit: 80 miliona
Slobodan novčani tok: 70 miliona
Kompanija A ima više nego dvostruko veći prihod.
Ali kompanija B ima znatno veću operativnu profitabilnost, veću konačnu dobit i mnogo više gotovine koja ostaje vlasnicima.
Samo gledanje prihoda moglo bi zato da dovede do potpuno pogrešnog zaključka o tome koja kompanija ima kvalitetnije poslovanje.
Dobrom biznisu nije dovoljno da samo prodaje mnogo
Prihod pokazuje veličinu poslovanja.
EBITDA pokazuje koliko je profitabilna osnovna delatnost.
Neto dobit pokazuje koliko kompaniji ostaje nakon većine troškova.
Slobodan novčani tok pokazuje koliko stvarne gotovine poslovanje generiše.
Tek kada se svi ti pokazatelji posmatraju zajedno može se dobiti mnogo realnija slika finansijskog zdravlja kompanije.
Zato najveći biznis nije nužno i najbolji biznis. Mnogo je važnije koliko efikasno kompanija pretvara svaki dinar prodaje u profit — i na kraju u stvarni novac.
