To znači da, ako je neko radio sedam godina u Srbiji i osam godina u Nemačkoj, tih 15 godina može biti dovoljno za ispunjenje uslova za ostvarivanje prava u Srbiji, pojašnjava Stanković.
Sve je više građana koji deo radnog veka provedu u Srbiji, a deo u inostranstvu. Kada dođe vreme za penzionisanje, često se postavljaju pitanja – gde je sve staž evidentiran, da li se staž iz više država sabira, ko isplaćuje penziju i kako proveriti da li neki period rada nedostaje u evidenciji.
Vladimir Stanković iz Rešubličkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ističe da je sve više ljudi kojima je, prilikom ostvarivanja penzijskih prava, značajan staž koji su stekli u inostranstvu. Posebno ukazuje da Srbija ima preko 30 međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju koji regulišu penzijsko-invalidsko osiguranje sa drugim državama.
Napominje da u državama sa kojima Srbija ima takve sporazume postoje institucije koje vode evidenciju o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao što to kod nas radi PIO Fond.
Važno je, međutim, razlikovati državno penzijsko osiguranje od privatnih penzijskih ili drugih osiguranja.
„Ovde pričamo o onom gde su ljudi, u odnosu na državu, penzijsko-invalidski osigurani. Privatna osiguranja i prava koja se ostvaruju iz tog osiguranja sa privatnim osiguravajućim kućama su nešto sasvim drugo“, objašnjava Stanković.
Da li može da se sabira staž iz više zemalja
Ako je neko, na primer, radio 20 godina u Srbiji, a zatim 15 godina u inostranstvu, ne znači da mora da ispuni uslove za penziju samo na osnovu staža iz jedne države.
Prema rečima Stankovića, svaka država propisuje sopstvene uslove za penzionisanje, pa se prilikom ostvarivanja prava moraju uzeti u obzir propisi i Srbije i države u kojoj je osiguranik radio.
Evidencija staža vodi se odvojeno – u Srbiji je vodi Fond PIO, a u inostranstvu nadležna institucija te države.
„Da bismo mi, recimo, u penzijsko-invalidskom fondu znali da li je neko lice radilo u inostranstvu, moramo da dobijemo tu informaciju od samog osiguranika“, precizirao je Stanković.
Pojašnjava da osiguranik popunjava odgovarajući obrazac, navodi period osiguranja i državu u kojoj je radio, a korisno je da priloži i dokaz o radnom angažovanju, kao i broj pod kojim je bio evidentiran kod inostranog fonda.
Koliko treba za penziju
Za ostvarivanje prava na starosnu penziju u Srbiji potrebno je najmanje 15 godina staža osiguranja, uz ispunjenje propisanog uslova u pogledu godina života.
Međutim, ukoliko osiguranik nema dovoljno staža u Srbiji, pod određenim uslovima može se uzeti u obzir i staž ostvaren u inostranstvu.
Stanković to objašnjava primerom: ako je neko radio sedam godina u Srbiji i osam godina u Nemačkoj, tih 15 godina može biti dovoljno za ispunjenje uslova za ostvarivanje prava u Srbiji.
To, međutim, ne znači da Srbija isplaćuje penziju za ceo taj period.
„Prilikom obračuna, mi u Srbiji obračunavamo srazmerno stažu ostvarenom u Srbiji“, naglašava Stanković.
Drugim rečima, svaka država isplaćuje deo penzije koji odgovara stažu ostvarenom u njenom sistemu, prema svojim propisima i važećim međunarodnim sporazumima.
