Evropska valuta našla se pod novim pritiskom na međunarodnim tržištima, dok investitori sve pažljivije prate rastuće fiskalne probleme pojedinih velikih članica evrozone. Evro se u utorak, 6. oktobra, kretao oko 1,12 dolara, nakon što je prethodnog dana pao na najniži nivo prema američkoj valuti još od maja 2025. godine.
U azijskoj trgovini evro se kretao oko 1,1219 dolara, a iza aktuelnog pada ne nalazi se samo jačanje američke valute. Tržište sve veću pažnju posvećuje političkim i budžetskim problemima unutar same Evropske unije. Tokom prethodne nedelje evro je prema dolaru izgubio oko 1,2 odsto vrednosti.
Najveći izvor zabrinutosti trenutno predstavlja Francuska. Troškovi zaduživanja druge najveće ekonomije evrozone snažno su porasli, dok investitori sve teže ignorišu kombinaciju visokog javnog duga, velikog budžetskog deficita i političke neizvesnosti uoči predsedničkih izbora 2027. godine.
Prema procenama francuskog Ministarstva finansija, javni dug zemlje mogao bi ove godine da dostigne rekordnih 119,3 odsto BDP-a, a tokom 2027. da poraste na čak 121,7 odsto. Istovremeno, razlika između prinosa na desetogodišnje francuske i nemačke državne obveznice prešla je 150 baznih poena, što je nivo kakav nije viđen još od perioda evropske dužničke krize.
Takva kretanja posebno zabrinjavaju tržište zato što Francuska nije mala periferna ekonomija evrozone. Problemi sa poverenjem investitora u francuske javne finansije mogu mnogo lakše da se preliju na druge članice monetarne unije i postanu pitanje za Evropsku centralnu banku.
Dodatnu političku neizvesnost donosi Španija, gde je premijer Pedro Sančez raspisao vanredne parlamentarne izbore za 29. novembar. Odluka je usledila nakon velikih političkih sukoba oko stambene politike i masovnih protesta zbog visokih troškova stanovanja. Iako španska privreda poslednjih godina beleži relativno snažne rezultate, novi izbori predstavljaju još jedan izvor neizvesnosti za investitore koji već pažljivo posmatraju Francusku.
DOLAR DOBIJA DODATNU SNAGU
Druga strana pada evra jeste snažan američki dolar.
Prinosi na američke državne obveznice nalaze se blizu višedecenijskih maksimuma, što američku valutu čini privlačnijom međunarodnim investitorima. Prinos na desetogodišnje američke obveznice nedavno je dostizao oko 5,35 odsto, najviše nivoe još od 2002. godine.
Čak ni nešto slabiji podaci sa američkog tržišta rada nisu uspeli ozbiljnije da oslabe dolar. Investitori trenutno manje veruju da će Federalne rezerve odmah nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa, ali i dalje očekuju da bi monetarna politika u SAD mogla duže da ostane restriktivna zbog inflatornih pritisaka.
Rezultat je kombinacija koja trenutno izrazito ne ide u prilog evru: visoki američki prinosi privlače kapital ka dolaru, dok problemi sa javnim finansijama i politička nestabilnost istovremeno smanjuju privlačnost evropske valute.
ZAŠTO JE SLABIJI EVRO VAŽAN ZA PRIVREDU?
Slabiji evro nije nužno loša vest za sve evropske kompanije. Izvoznici koji veliki deo prihoda ostvaruju u dolarima mogu postati konkurentniji, dok se njihova zarada iz inostranstva nakon konverzije povećava.
Problem nastaje na drugoj strani bilansa.
Nafta, gas, industrijske sirovine i veliki broj drugih roba na međunarodnom tržištu uglavnom se obračunavaju u dolarima. Što je evropska valuta slabija, njihov uvoz postaje skuplji, što može ponovo da pojača inflatorne pritiske u evrozoni.
I upravo tu se nalazi potencijalno najveći problem za Evropsku centralnu banku. Ako slabiji evro dodatno poveća cenu uvoza u trenutku kada inflacija još nije potpuno stavljena pod kontrolu, ECB dobija manje prostora za ublažavanje monetarne politike.
Za evropsku ekonomiju zato kurs evra više nije samo pitanje deviznog tržišta. Kretanje valute postaje pokazatelj šireg problema — koliko su investitori spremni da veruju da najveće evropske države mogu istovremeno da kontrolišu javni dug, političku nestabilnost i inflaciju.
Ukoliko pritisak na francuske obveznice potraje, a dolar nastavi da koristi visoke američke prinose, granica od 1,10 dolara za evro mogla bi da postane sledeći važan nivo koji će tržišta pratiti. Pojedini analitičari već navode taj nivo kao realnu mogućnost ukoliko se napetost na evropskim tržištima državnog duga dodatno pojača.
