Kada se u javnosti govori o ekonomskom stanju jedne zemlje, javni dug gotovo uvek zauzima važno mesto. Ipak, podatak da država duguje desetine ili stotine milijardi evra sam po sebi ne govori dovoljno o tome koliko je njena ekonomija stabilna. Šta je zapravo javni dug, kome država duguje novac i kako se određuje da li je zaduženost prevelika?
Javni dug predstavlja finansijske obaveze države nastale zaduživanjem. Najjednostavnije rečeno, kada država potroši više novca nego što prikupi kroz poreze, doprinose i druge prihode, razliku može da finansira pozajmicama.
Države se najčešće zadužuju izdavanjem državnih obveznica, uzimanjem kredita od banaka ili međunarodnih finansijskih institucija, kao što je Svetska banka.
Međutim, zaduživanje ne mora nužno da bude posledica lošeg upravljanja javnim finansijama. Pozajmljeni novac može da bude iskorišćen i za izgradnju puteva, železnica, energetskih postrojenja ili druge investicije koje bi trebalo da podstaknu privredni razvoj.
Kako se izračunava javni dug?
Za razumevanje javnog duga važno je razlikovati njegov apsolutni iznos i njegov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP).
Apsolutni javni dug pokazuje ukupan iznos neizmirenih obaveza koje ulaze u odgovarajuću statističku kategoriju. On se obično iskazuje u domaćoj valuti, evrima ili dolarima.
Međutim, ekonomisti najčešće posmatraju odnos javnog duga prema BDP-u, odnosno vrednosti svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u zemlji tokom određenog perioda.
Formula je jednostavna: javni dug podeljen nominalnim BDP-om, pomnožen sa 100.
Na primer, ako država duguje 40 milijardi evra, a njen godišnji BDP iznosi 100 milijardi evra, udeo javnog duga u BDP-u je 40 odsto.
Ako naredne godine dug poraste na 45 milijardi evra, ali BDP dostigne 120 milijardi evra, odnos duga i BDP-a pašće na 37,5 odsto.
To znači da država može istovremeno da povećava ukupnu zaduženost i smanjuje njen relativni udeo u ekonomiji.
Upravo zbog toga nije dovoljno posmatrati samo koliko je milijardi država pozajmila. Potrebno je analizirati i koliko njena ekonomija proizvodi i kakva joj je sposobnost otplate dugova.
Koliki je javni dug Srbije?
Prema podacima Ministarstva finansija objavljenim početkom oktobra, javni dug Srbije na kraju avgusta 2026. godine iznosio je 41,93 milijarde evra, odnosno 43,3 odsto BDP-a.
Na kraju 2025. godine dug je iznosio 39,34 milijarde evra, odnosno 43,7 odsto BDP-a.
Ovi podaci ilustruju upravo pomenutu pojavu: ukupan iznos javnog duga se povećao, dok se njegov procenjeni udeo u BDP-u smanjio.
Važno je znati i da javni dug nije isto što i budžetski deficit. Deficit predstavlja razliku između državnih rashoda i prihoda u određenom periodu, dok javni dug pokazuje stanje neizmirenih obaveza na određeni dan.
Kome države zapravo duguju novac?
Suprotno čestom uverenju, država se ne zadužuje isključivo kod drugih država.
Njeni poverioci mogu biti domaće i strane banke, investicioni fondovi, osiguravajuća društva, međunarodne finansijske institucije, pa čak i građani koji kupuju državne obveznice.
Važna je i valuta u kojoj je dug izražen. Zaduživanje u stranoj valuti nosi dodatni kursni rizik, jer slabljenje domaće valute može da poveća troškove otplate takvih obaveza.
Takođe, treba razlikovati dug centralne države od šireg duga opšte države, koji može da obuhvati i lokalne vlasti i fondove socijalnog osiguranja. Državne garancije i obaveze javnih preduzeća imaju poseban tretman u zavisnosti od propisa i metodologije.
Zbog toga poređenje javnog duga različitih država ima smisla samo ako se koriste uporedive statističke kategorije.
Kada javni dug postaje problem?
Ne postoji univerzalna granica javnog duga posle koje država automatski ulazi u finansijsku krizu.
Pojedine razvijene ekonomije održavaju veoma visok odnos javnog duga i BDP-a, dok druge mogu da se suoče sa ozbiljnim problemima i pri znatno nižim nivoima zaduženosti.
Presudnu ulogu imaju kamatne stope, rokovi otplate, poverenje investitora, struktura duga i sposobnost države da obezbedi redovne prihode.
Posebno je važno koliko novca država svake godine izdvaja za kamate i otplatu dospelih obaveza.
Ako rashodi za servisiranje duga rastu brže od državnih prihoda, sve manje novca može ostati za javne usluge i investicije, osim ako se ne povećaju prihodi ili smanje drugi rashodi.
Da li javni dug vraćaju građani?
Građani ne dobijaju pojedinačne račune za državni dug, ali njegove posledice mogu indirektno da osete.
Kamate i druge budžetske obaveze finansiraju se iz javnih prihoda, među kojima su porezi i doprinosi. Država može i da refinansira dospele obaveze novim zaduživanjem, što je uobičajena praksa širom sveta.
Ako javne finansije postanu neodržive, vlasti se mogu suočiti sa potrebom da povećaju poreze, ograniče potrošnju ili sprovedu druge fiskalne mere.
Ipak, samo postojanje javnog duga ne znači da će do takvih mera doći.
Suština je da javni dug nije sam po sebi ni dokaz ekonomskog neuspeha ni pokazatelj uspešnog razvoja. Njegov stvarni značaj zavisi od toga za šta je pozajmljeni novac upotrebljen, koliko košta njegovo vraćanje i da li ekonomija dugoročno može da izdrži preuzete obaveze.
