Vrednost zlata oporavila se sa 529,25 na 535,50 dirhama za 24-karatni gram, dok globalna neizvesnost i centralnobankarske intervencije utiču na volatilnost tržišta
Cene zlata na tržištu u Dubaiju zabeležile su rast u petak ujutru, nakon što su prethodnog dana snažno pale, privlačeći ponovo kupce koji prate kratkoročne oscilacije. U 9:22 časova, 24-karatno zlato dostiglo je cenu od 535,50 dirhama po gramu, što je više u odnosu na 529,25 dirhama sa prethodnog dana. Istovremeno, cena 22-karatnog zlata porasla je sa 490 na 495,75 dirhama, odražavajući oporavak posle kratkog pada.
Kretanje cena dolazi nakon intenzivne volatilnosti tokom proteklog meseca, tokom kojeg je zlato početkom marta dostizalo nivoe iznad 640 dirhama po gramu, da bi zatim ušlo u fazu kontinuirane korekcije. Sredinom marta cene su pale ispod 600 dirhama, a u kasnijim danima i ispod 550 dirhama, da bi kratko dotakle i donju granicu od oko 520 dirhama. Ovakav tok pokazuje da se tržište i dalje prilagođava promenama makroekonomskih signala, bez jasnog trenda u kratkom roku.
Na globalnom nivou, cene zlata su se delimično oporavile nakon oštrog pada prethodne sesije, što je povezano sa povećanom neizvesnošću zbog sukoba između SAD i Irana. Tokom ranih trgovinskih sati, zlato je trgovano blizu nivoa od 4.400 dolara po unci, nakon što je prethodno zabeležilo pad od skoro 3 odsto zbog neizvesnosti oko eventualnog primirja. Istovremeno, cene nafte su blago pale, što je umanjilo pritisak inflacije i podržalo oporavak zlata.
Iako je došlo do kratkotrajnog oporavka, širi trend ostaje nepovoljan za zlato usled rastućih cena energije, koje podižu inflaciona očekivanja, jačaju dolar i povećavaju prinose na obveznice. Ova kombinacija faktora tradicionalno vrši pritisak na zlato, koje ne nosi prinos, dok investitori koriguju očekivanja u vezi sa monetarnom politikom centralnih banaka i smanjuju verovatnoću skorih smanjenja kamatnih stopa.
Dodatni izvor volatilnosti predstavljaju potezi centralnih banaka. Turska centralna banka prodala je i zamenila oko 60 tona zlata tokom prvih nedelja sukoba, čime je povećala ponudu na tržištu i dodatno oborila cenu. Centralnobankarske kupovine zlatnih rezervi prethodnih godina bile su ključni faktor rasta, pa svaka promena tog trenda ima značajan uticaj na tržište.
Trenutni opseg kretanja cena zlata ostaje ispod nivoa sa početka marta, što nudi izvesno olakšanje u poređenju sa nedavnim vrhovima. Ipak, nastavak izražene volatilnosti ukazuje da bi cene mogle brzo reagovati na promene u globalnom riziku, energentima i geopolitičkim signalima. Dalji pravac zavisiće od razvoja ovih faktora, dok se kratkoročna kretanja verovatno neće stabilizovati dok ne dođe do jasnijih signala sa svetskih tržišta.
