Prvi napad iz Jemena usledio nakon udara na iransku infrastrukturu, širenje sukoba utiče na trgovinske rute i energetiku
Jemenski Huti pokret, podržan od strane Irana, potvrdio je lansiranje raketnog napada na Izrael, čime je formalno ušao u sve širi sukob na Bliskom istoku. Prema zvaničnim izveštajima, napad je izveden u subotu ispaljivanjem više raketa, kao odgovor na kontinuirane napade na infrastrukturu u Iranu, Libanu, Iraku i palestinskim teritorijama. Huti su najavili nastavak operacija dok se, kako navode, „agresija na svim frontovima ne okonča“.
Izrael je saopštio da je detektovao raketu lansiranu iz Jemena i da je odmah preduzeo mere presretanja. Nema izveštaja o žrtvama ili materijalnoj šteti, dok Huti tvrde da su gađali osetljive izraelske vojne lokacije. Ovaj događaj predstavlja značajnu eskalaciju nakon više nedelja rastućih tenzija u regionu.
Raketni udar dolazi u trenutku kada sukob između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana ulazi u petu nedelju, nakon što su 28. februara 2026. godine započeti obimni vazdušni udari SAD i Izraela na iransku infrastrukturu, uključujući nuklearne i vojne objekte. Kao odgovor, Iran je izveo raketne i dron napade širom regiona, uključujući zemlje Zaliva i saudijsku bazu gde je povređeno američko vojno osoblje.
Sukob se brzo proširio izvan okvira Irana i Izraela. Prijavljeni su napadi na vojne i civilne ciljeve u Bahreinu, Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Omanu, što je izazvalo poremećaje na globalnim tržištima nafte i u avio-saobraćaju. Vazdušne operacije SAD i Izraela unutar Irana i dalje traju, dok su američke vojne snage dodatno pojačale prisustvo u regionu. Zvaničnici SAD navode da bi vojna kampanja mogla potrajati nedeljama, dok diplomatska rešenja izostaju, a Iran negira direktne pregovore.
Broj žrtava je u porastu na više frontova, sa stotinama poginulih i hiljadama povređenih u Iranu, Libanu i drugim pogođenim područjima, što dodatno ističe rastući humanitarni trošak sukoba.
Ulazak Huti pokreta u rat bio je ranije najavljivan i sada označava novu etapu regionalne nestabilnosti. Njihovo učešće dodatno ugrožava bezbednost pomorskih puteva kroz Crveno more, od ključnog značaja za globalnu trgovinu energentima i robom. Huti su već ranije napadali komercijalne brodove koristeći rakete i dronove, uzrokujući zastoje u jednom od najprometnijih svetskih koridora za naftu i robu.
Prema ekonomskim analizama, nastavak ovakvih napada može imati značajan uticaj na cene energenata i troškove pomorskog transporta, dok širenje sukoba povećava rizik za regionalne i globalne privredne tokove. S obzirom da su diplomatski napori bez rezultata, investitori i kompanije prate razvoj situacije i traže načine za minimizaciju potencijalnih gubitaka u trgovini i logistici.
