Evropska centralna banka navodi da većina građana i dalje bira skuplje kanale, slaba informisanost ograničava korišćenje jeftinijih transfera
Evropska centralna banka je istakla da građani Srbije i regiona jugoistočne Evrope i dalje koriste skupe kanale za slanje i primanje novca iz inostranstva. Ključno je da manje od 40 odsto potrošača u šest zemalja obuhvaćenih istraživanjem zna za SEPA sistem, što ukazuje na ograničeno znanje o mogućnosti jeftinijih i jednostavnijih prekograničnih transfera. Ovi podaci predstavljeni su u analizi objavljenoj na blogu Evropske centralne banke.
SEPA (Jedinstveno područje plaćanja u evrima) omogućava građanima i kompanijama jednostavno i povoljnije prebacivanje sredstava između evropskih zemalja. Međutim, zbog niske informisanosti, veliki broj građana i dalje koristi tradicionalne metode, koje podrazumevaju značajno veće naknade i duže vreme obrade transakcija. Kao rezultat, troškovi slanja novca iz Srbije u inostranstvo ostaju veći nego što je to neophodno.
Slaba informisanost ograničava korišćenje SEPA transfera
Prema analizi Evropske centralne banke, manje od 40 odsto ispitanih potrošača u regionu zna za SEPA sistem. Ova činjenica ukazuje na postojanje značajne barijere za širu upotrebu efikasnijih transfera. Uporedo sa tim, građani zbog nedostatka informacija o prednostima evropske integracije platnog prometa propuštaju mogućnost uštede na naknadama i bržeg slanja novca.
Osim toga, istraživanje pokazuje da su navike i poverenje u tradicionalne kanale transfera čest razlog zadržavanja starijih metoda. S druge strane, mlađi korisnici i oni sa pristupom digitalnim uslugama spremniji su da prihvate nove modele slanja novca, ali i dalje dominira nesigurnost u pogledu sigurnosti i pouzdanosti SEPA transfera.
Efekti ograničene upotrebe na troškove i region
Zbog ograničene upotrebe SEPA sistema, građani Srbije i regiona plaćaju više za međunarodne transfere nego što bi to bilo potrebno. To ima direktan uticaj na troškove pojedinaca i domaćinstava koji šalju ili primaju novac iz inostranstva. Kao rezultat, smanjuje se potencijalna korist od evropske harmonizacije platnog prometa.
Pored toga, niži nivo informisanosti i poverenja u digitalne platne sisteme usporava integraciju Srbije i regiona sa finansijskim standardima Evropske unije. Takođe, to može imati posledice na konkurentnost domaćih finansijskih institucija koje bi, uz veću upotrebu SEPA sistema, mogle ponuditi povoljnije uslove korisnicima.
Zbog toga Evropska centralna banka preporučuje veće napore u edukaciji i promociji SEPA sistema kako bi građani Srbije i regiona mogli ostvariti značajne uštede i unaprediti svoje iskustvo u međunarodnim transakcijama.
