Brent dostigao 112,57 dolara, WTI na 99,64 dolara; tržište reaguje na rizike prekida isporuka i oprez OPEC+
Svetske cene nafte zabeležile su snažan rast krajem marta 2026. godine, pri čemu je referentna cena sirove nafte ponovo premašila psihološku granicu od 100 dolara za barel. Na tržištu Njujorka, West Texas Intermediate (WTI) za isporuku u maju zaključio je trgovanje na nivou od 99,64 dolara po barelu, što predstavlja dnevni rast od 5,16 dolara ili 5,46 odsto. Istovremeno, evropski benchmark Brent završio je na 112,57 dolara, uz skok od 4,56 dolara ili 4,22 odsto, što su najviši nivoi cena od sredine 2022. godine.
Ključni razlog ovog naglog rasta su intenzivne geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, posebno u vezi sa potencijalnim poremećajem transporta kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petina svetskih isporuka nafte. Najnovije diplomatske poruke i izveštaji o mogućem produženju konflikta u regionu anulirali su prethodni optimizam oko moguće deeskalacije, što je dovelo do povećanja rizika na tržištu i rasta premija u cenama.
Dodatni pritisak na cene nafte došao je nakon informacija o upozorenjima iz Rusije na mogućnost proglašenja više sile (force majeure) za isporuke zbog prekida rada luka, što je dodatno povećalo zabrinutost oko globalnog snabdevanja. Napetost između Irana i susednih država nastavila je da utiče na tržišta, dok su povremene pozitivne diplomatske najave bile nedovoljne da umanje neizvesnost kod trgovaca.
S druge strane, analitičari ističu da je tražnja za naftom u Aziji i dalje snažna, dok se u velikim ekonomijama beleže znaci stabilizacije. Međutim, postoji opasnost da bi kontinuirano visoke cene mogle ograničiti industrijsku i transportnu potrošnju ukoliko se ovakav trend nastavi. Prema procenama relevantnih energetskih agencija, trenutni nivo cena mogao bi da uspori rast globalne potrošnje u drugoj polovini godine.
OPEC+ i njegovi saveznici zadržali su ograničenja u proizvodnji kako bi poduprli cene, dok su proizvođači izvan kartela, pre svega američki šejl operateri, pokazali uzdržanost u povećanju proizvodnje uprkos višim cenama. Američki proizvođači ukazuju na neizvesno tržišno okruženje i strogu politiku kapitalne discipline kao razloge za ovakvo ponašanje.
Širi kontekst pokazuje da rast cena nafte već ima posledice po globalnu ekonomiju. U Sjedinjenim Američkim Državama cene benzina približavaju se višegodišnjim maksimumima, dok su troškovi goriva i derivata u Evropi i Aziji takođe u porastu, što dodatno utiče na inflacione pritiske i stavove centralnih banaka. Na tržištima se primećuje i širenje razlike između Brenta i WTI-ja, što odražava regionalne poremećaje i logističke izazove.
