Samo 29 odsto građana podržava Trampovu ekonomsku politiku dok 61 odsto ne odobrava vojno angažovanje SAD u Iranu
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela agencija Reuters/Ipsos krajem marta 2026. godine, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp beleži najniži nivo podrške od početka svog aktuelnog mandata. Samo 36 odsto ispitanika izražava odobravanje Trampovog rada, što je pad u odnosu na prethodnih 40 odsto iz ankete sprovedene nedelju dana ranije. Ključni razlozi za ovaj pad su rastuće ekonomske brige građana, pre svega usled porasta cena goriva i ukupnih troškova života, koji su dodatno podstaknuti oružanim sukobom sa Iranom.
Podaci pokazuju da ekonomsko nezadovoljstvo postaje centralno pitanje među američkim biračima. Samo 29 odsto ispitanika podržava Trampovu ekonomsku politiku, dok svega 25 odsto ocenjuje pozitivno njegov pristup rešavanju problema troškova života, što su najniži zabeleženi nivoi tokom njegovog aktuelnog mandata. Većina Amerikanaca prijavljuje da je porast cena naftnih derivata, izazvan poremećajima u snabdevanju usled sukoba sa Iranom, direktno uticao na njihove kućne budžete.
Rastuća ekonomska nesigurnost prate i promene u javnom stavu prema međunarodnoj politici SAD. Prema anketi, 61 odsto ispitanika ne odobrava američku vojnu intervenciju u vezi sa sukobom u Iranu, što potvrđuje trend rastućeg nepoverenja prema daljem angažovanju SAD na Bliskom istoku. Analitičari ističu da su cene goriva, koje su osetno porasle od početka sukoba krajem februara, postale ključni pokazatelj inflacije i ekonomske situacije za prosečnog birača.
Slični trendovi potvrđeni su i u drugim relevantnim istraživanjima. Prema NBC News anketi iz sredine marta, 62 odsto birača ne odobrava Trampovu politiku po pitanju inflacije i troškova života, dok skoro polovina smatra da su njegove mere dodatno pogoršale stanje u privredi. Ova anketa takođe pokazuje prednost Demokratske stranke od 6 procentnih poena na kongresnim izborima, što može imati značajne političke posledice pred predstojeće izbore u SAD.
Javno protivljenje vojnim operacijama SAD ima i svoju dužu istoriju – podaci AP-NORC ankete iz januara pokazuju da je 56 odsto Amerikanaca želelo manje aktivnu ulogu SAD u globalnim sukobima još pre eskalacije tenzija sa Iranom. Sve veće ekonomske brige, u kombinaciji sa skepticizmom prema vojnom angažmanu, oblikuju trenutno političko raspoloženje i predstavljaju izazov za aktuelnu administraciju pred izborne procese.
