Mnogi veruju da je za uspeh najvažnije imati dovoljno motivacije, ali psihološka istraživanja pokazuju da dugoročni rezultati često više zavise od svakodnevnih navika, doslednosti i dobre organizacije. Upravo zato ljudi koji uspešno ostvaruju svoje ciljeve nastoje da izgrade sistem koji funkcioniše i onda kada nemaju naročitu želju za radom.
Motivacija može biti snažan pokretač, ali nije uvek pouzdana. Nekada imamo energije i entuzijazma, dok nam već sledećeg dana nedostaje volje čak i za jednostavne obaveze.
Psiholozi ističu da ponavljanje određenih aktivnosti u sličnim okolnostima doprinosi stvaranju navika, zbog čega njihovo obavljanje vremenom može zahtevati manje svesnog napora.
Koje navike mogu pomoći da budemo produktivniji i uspešniji?
1. Ne čekaju pravi trenutak da počnu
Jedna od najvećih prepreka napretku jeste odlaganje obaveza dok se ne pojavi dovoljno motivacije.
Umesto čekanja idealnih okolnosti, korisnije je unapred odrediti vreme za određenu aktivnost i započeti je čak i kada raspoloženje nije najbolje.
Psihološka istraživanja pokazuju da konkretno planiranje, odnosno određivanje kada, gde i kako ćemo nešto uraditi, povećava verovatnoću ostvarivanja ciljeva.
2. Imaju svakodnevnu rutinu
Uspeh se retko postiže jednim velikim potezom. Mnogo češće nastaje kao rezultat niza manjih aktivnosti koje se ponavljaju tokom dužeg perioda.
Bilo da je reč o učenju stranog jezika, usavršavanju poslovnih veština ili fizičkoj aktivnosti, redovnost pomaže da određeno ponašanje postane navika.
Istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu pokazalo je da stvaranje navika zahteva različito vreme kod različitih ljudi, ali da je dosledno ponavljanje aktivnosti u stabilnim okolnostima posebno važno.
3. Postavljaju male, ostvarive ciljeve
Veliki ciljevi mogu delovati obeshrabrujuće kada ne znamo odakle da počnemo.
Zbog toga je korisno složene zadatke podeliti na manje korake.
Umesto odluke da za godinu dana potpuno promenimo karijeru, možemo početi sa svakodnevnim učenjem određene veštine ili završavanjem jednog konkretnog zadatka.
Takav pristup olakšava praćenje napretka i smanjuje verovatnoću da odustanemo zbog prevelikih očekivanja.
4. Smanjuju broj stvari koje im odvlače pažnju
Produktivnost ne zavisi isključivo od broja sati provedenih na poslu, već i od načina na koji koristimo raspoloživo vreme.
Stalno proveravanje telefona, društvenih mreža i elektronske pošte može otežati koncentraciju na važne zadatke.
Zbog toga je korisno napraviti okruženje u kojem su ometanja svedena na minimum, a najvažnije obaveze jasno određene.
Ponekad je jedan sat usredsređenog rada korisniji od nekoliko sati tokom kojih neprestano prekidamo započeti posao.
5. Ne odustaju zbog jednog lošeg dana
Jedna od najvažnijih osobina ljudi koji dugoročno ostvaruju ciljeve jeste sposobnost da nastave nakon privremenog neuspeha.
Propušten trening, neproduktivan dan ili poslovna greška ne moraju značiti da je sav prethodni trud izgubljen.
Istraživanja o formiranju navika pokazuju da jednokratno propuštanje određene aktivnosti ne mora značajno poremetiti proces njenog usvajanja.
Mnogo je važnije vratiti se ustaljenoj rutini nego očekivati savršenu disciplinu svakog dana.
Disciplina je važna, ali ne znači neprekidan rad
Važno je razumeti da disciplina ne podrazumeva ignorisanje umora, odmora ili sopstvenih potreba.
Naprotiv, dugoročna produktivnost zahteva realno planiranje, prilagođavanje okolnostima i dovoljno vremena za oporavak.
Ključna razlika nije u tome što uspešni ljudi nikada ne gube motivaciju, već u tome što nastoje da svoj napredak ne zasnivaju isključivo na njoj.
Motivacija nam može pomoći da počnemo, ali rutina, strpljenje i kontinuitet pomažu da istrajemo i onda kada početno oduševljenje prođe.
