Maloprodajni promet raste već 35 meseci zaredom, promet hranom i pićem veći za 5,8 odsto
Sezonski i kalendarski prilagođeni promet od trgovine na malo u Hrvatskoj zabeležio je u februaru rast od 3,1 odsto na godišnjem nivou, objavio je Državni zavod za statistiku Hrvatske. Ovaj rezultat predstavlja ubrzanje u odnosu na januar, kada je zabeležen rast od 3 odsto, potvrđujući kontinuitet rasta maloprodajnog sektora u zemlji već 35 meseci uzastopno.
Detaljna analiza pokazuje da je promet od trgovine na malo hranom, pićem i duvanskim proizvodima u februaru povećan za 5,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Istovremeno, promet od trgovine na malo neprehrambenim proizvodima (bez motornog goriva i maziva) porastao je za 6,5 odsto međugodišnje. Ovi podaci ukazuju na stabilnu potrošnju domaćinstava i ukorenjen pozitivan trend u ključnim segmentima maloprodaje.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, Hrvatska beleži kontinuirani rast maloprodaje još od marta 2021. godine, što je značajan pokazatelj otpornosti potrošačkog sektora na makroekonomske izazove. Povećanje prometa u februaru dolazi nakon blagog usporavanja tokom zimskih meseci, a segmenti hrane, pića i neprehrambenih proizvoda ostaju glavni pokretači rasta.
Rast od 5,8 odsto u prometu hranom, pićem i duvanskim proizvodima sugeriše da potrošači nastavljaju sa snažnom potrošnjom osnovnih dobara, dok su neprehrambeni proizvodi zabeležili još izraženiji pozitivni pomak. Promet na malo motornim gorivima i mazivima nije posebno istaknut u saopštenju, što upućuje na stabilizaciju ili moguće manje promene u ovom segmentu.
Zvanično saopštenje Državnog zavoda za statistiku ne sadrži dodatne komentare ili projekcije u vezi sa daljim kretanjima maloprodaje u narednim mesecima. Međutim, nastavak pozitivnog trenda u svim ključnim segmentima maloprodaje ukazuje na stabilnu domaću tražnju i otpornost maloprodajnog sektora Hrvatske na potencijalne eksterne šokove.
Ovi rezultati potvrđuju da hrvatska maloprodaja ostaje jedan od važnih stubova privrednog rasta, a dugoročna dinamika potrošnje može imati pozitivan uticaj i na druge sektore ekonomije, posebno u kontekstu šireg regionalnog oporavka.
