Više od sedam miliona ljudi u Nemačkoj je prezaduženo. Stopa prezaduženosti najviša je u saveznoj pokrajini Bremen, dok je u pojedinim istočnonemačkim pokrajinama ispod nacionalnog proseka, piše Nemačka novinska agencija (dpa). Kako se to može objasniti?
Prezaduženost u Nemačkoj je u porastu. Zašto su muškarci više opterećeni dugovima nego žene? Zašto sve više mladih upada u dužničku zamku? I koje su regionalne razlike posebno izražene? Donosimo najvažnija pitanja i odgovore.
Kakva je ukupna slika?
Broj prezaduženih osoba je porastao. Prema novom „Atlasu dugova“ kreditne agencije Creditreform, pogođeno je 7,36 miliona ljudi starijih od 18 godina. To je za nešto više od četiri odsto, odnosno 293.000 slučajeva, više nego prethodne godine. Podaci se odnose na stanje od 1. oktobra.
– Finansijska situacija privatnih potrošača dodatno se pogoršala, kaže Patrik-Ludvig Hanc, rukovodilac ekonomskih istraživanja u kompaniji Creditreform.
Naglo povećanje troškova života, energije i stanovanja opterećuje potrošnju. Istovremeno, situacija na tržištu rada dodatno se pogoršava. Osoba se smatra prezaduženom ukoliko trajno nije u mogućnosti da izmiruje svoje finansijske obaveze.
Bolest, zavisnost i nesreće najčešći su uzroci prezaduženosti i čine više od 18 odsto slučajeva. Nezaposlenost, sa udelom od 16,8 odsto, predstavlja još jedan značajan faktor, a zatim sledi loše upravljanje kućnim budžetom sa 11,7 odsto.
Prema navodima Creditreforma, zbog nove metode izračunavanja aktuelni podaci nisu neposredno uporedivi sa ranijim rezultatima. Podaci za 2025. godinu ponovo su izračunati retroaktivno primenom matematičko-statističke metode, što omogućava njihovo međusobno poređenje. Za potrebe izrade „Atlasa dugova“, Creditreform analizira anonimizovane podatke iz zvaničnih registara, internet prodavnica i drugih izvora.
Zašto je sve više mladih ljudi pogođeno?
Odrasli mlađi od 30 godina ne predstavljaju najveću grupu među prezaduženima, ali je, prema podacima Creditreforma, broj pogođenih u ovoj starosnoj kategoriji nesrazmerno porastao. Povećan je za 5,8 odsto, na 1,17 miliona, što je 64.000 slučajeva više nego prethodne godine.
„Dugovi mladih odraslih često su posledica prekomerne potrošnje“, kaže Hanc.
Ponude poput „Kupi sada, plati kasnije“ dodatno podstiču takvo ponašanje.
Reč je o modelima plaćanja kod kojih kupci ne moraju odmah da plate kupljenu robu, već to mogu da učine nakon 30 dana ili u ratama. Mnogi nisu ni svesni da na taj način zapravo uzimaju kredit, kaže Ines Moers iz Saveznog udruženja službi za savetovanje o dugovima.
To bi uskoro trebalo da se promeni. U budućnosti će i mali i kratkoročni krediti biti podvrgnuti strožoj kontroli. Od 20. novembra, u skladu sa Direktivom Evropske unije o potrošačkim kreditima, pružaoci ovih usluga moraće da proveravaju kreditnu sposobnost klijenata čak i kada je reč o iznosima do 200 evra. Svako ko ubuduće bude pozajmljivao novac od banke dobiće jasnije informacije o povezanim troškovima.
