Japanski jen oslabio na 160 po dolaru, pritisak na Bank of Japan da dodatno podigne kamatne stope
Bitcoin je u petak trgovao na 67.822,53 dolara (oko 7,9 miliona dinara), što predstavlja pad od 1,5% za poslednja 24 sata, prema tržišnim podacima. Ova korekcija dolazi u trenutku kada investitori sve više očekuju zaoštravanje monetarne politike, ne samo od strane američkog Federalnih rezervi već i Bank of Japan, što stvara pritisak na rizičnu imovinu, uključujući kriptovalute. Trgovinski volumen Bitcoin-a ostao je stabilan, dok je cena glavnih altcoina takođe pod pritiskom: Ethereum je pao na 2.069,68 dolara (-3,4%), a Solana na 84,14 dolara (-2,1%).
Na deviznom tržištu japanski jen je nastavio sa slabljenjem, dosežući nivo od 160 za jedan američki dolar, što je najniža vrednost od sredine 2024. godine i ukupna deprecijacija od 54% od 2021. godine. Ovakvo kretanje jena povećava očekivanja da će Bank of Japan dodatno podići kamatnu stopu, pri čemu tržišni učesnici procenjuju verovatnoću od 69% za povećanje referentne kamate na sastanku 28. aprila. Prinos na japanske državne obveznice na 40 godina premašio je 4%, što signalizira zatezanje finansijskih uslova.
Bank of Japan je tokom protekle dve godine već povećala kamatnu stopu sa -0,1% na 0,75% i okončala program masovnih kupovina aktiva, ali su japanske stope i dalje znatno niže od američkih (3,5%). Istovremeno, prolongirano slabljenje jena može dodatno pojačati inflatorne pritiske u Japanu, posebno u kontekstu rasta cena energenata zbog konflikta u Iranu.
Zaoštravanje monetarne politike u Tokiju potencijalno može izazvati obrnut tok tzv. carry trade strategija, što bi moglo dovesti do dodatnog povlačenja kapitala sa globalnih tržišta rizične imovine, uključujući kripto sektor. Istorijski, rast kamatnih stopa u Japanu pratio je i oštar pad cena kriptovaluta, jer su investitori ranije koristili ultra-niske japanske kamate za finansiranje investicija širom sveta.
Međutim, mogućnost dodatnih povećanja kamata u Japanu ograničena je visokim javnim dugom koji iznosi 240% BDP-a, što znači da bi veće stope značajno povećale troškove zaduživanja i dodatno opteretile državne finansije. Ekonomisti smatraju da Japan balansira između rizika od dužničke nestabilnosti i daljeg slabljenja jena, što bi moglo dodatno pogoršati inflaciju.
U širem kontekstu, globalna rizična imovina, uključujući Bitcoin, ostaje pod pritiskom zbog očekivanja nastavka restriktivnih mera centralnih banaka. Investitori u Srbiji treba da imaju na umu da kripto i dalje nije regulisan na domaćem tržištu, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%. Za poređenje, Belex15 je porastao 0,8% na 3.456 poena, dok su NIS akcije pale 1,2% na 730 dinara.
