Nakon što je 24K zlato palo sa preko 640 na 528 dirhama, tržište beleži blagi oporavak usled promena globalnih rizika i FED politike
Cena zlata u Dubaiju zabeležila je rast na 549 dirhama (oko 16.400 dinara) za gram 24K zlata u utorak ujutru, što predstavlja oporavak u odnosu na prethodni pad, prema zvaničnim podacima sa tržišta plemenitih metala. U istom periodu, cena 22K zlata porasla je na 508,50 dirhama sa 501,50 dirhama, dok je početkom marta 24K zlato bilo iznad 640 dirhama.
Tokom marta, cena zlata u Dubaiju zabeležila je snažan pad – sa nivoa iznad 640 dirhama sredinom meseca pala je ispod 600 dirhama, da bi 24. marta dostigla minimum od 528 dirhama. Nakon kratkotrajnog oporavka do 545 dirhama usled pojačane kupovine, cena se ponovo spustila na nisku granicu oko 540 dirhama pre nego što je početkom ove sedmice zabeležen povratak na 549 dirhama. Ovakva kretanja ukazuju na postepeni rast interesovanja investitora nakon što je tržište pronašlo podršku u poslednjoj nedelji meseca.
Na globalnom nivou, zlatom se trguje u uslovima pojačanih geopolitičkih tenzija, ali i promena u monetarnoj politici Sjedinjenih Američkih Država. Najnoviji signali da SAD nastoje da izbegnu eskalaciju sukoba sa Iranom i očuvaju otvorenost moreuza Hormuz delimično su ublažili trenutne rizike, iako tržište ostaje pod uticajem neizvesnosti. Istovremeno, najave američkog Federalnog rezervnog sistema o mogućoj pauzi sa podizanjem kamatnih stopa smanjile su pritisak na zlato, koje tradicionalno trpi u okruženju visokih kamata.
Prema rečima Tonija Sejdža, generalnog direktora kompanije Critical Metals, oporavak zlata u Dubaiju odražava promene u investicionim strategijama nakon korekcije cene: „Cene zlata su se stabilizovale nakon korektivne faze, a geopolitički rizici na Bliskom istoku mogu podržati tražnju za sigurnim utočištem, posebno nakon korekcije metala tokom prvog dela meseca, što podstiče kupovinu pri nižim cenama.” Sejdž navodi da rast cena nafte i zabrinutost za globalni privredni rast dodatno jačaju defanzivne investicije u zlato.
Ipak, analitičari upozoravaju da je oporavak još uvek krhak. Aktivnost centralnih banaka i ukupni finansijski uslovi i dalje utiču na sentiment investitora. „Zlato bi u kratkom roku moglo ostati pod pritiskom zbog mogućeg nastavka prodaje od strane centralnih banaka, kao što je to nedavno učinila centralna banka Turske, i usled potencijalnog rasta prinosa na američke državne obveznice i jačanja dolara. ETF fondovi i dalje beleže odliv kapitala, što bi dodatno moglo da optereti tržište ukoliko se trend nastavi”, dodaje Sejdž.
Tržište sada sa posebnom pažnjom prati dalji razvoj geopolitičke situacije, kretanje inflacije i nove ekonomske podatke iz SAD, koji će oblikovati očekivanja u vezi sa monetarnom politikom i potencijalno uticati na cenu zlata u narednom periodu.
