Vlada intervencijama ograničila rast cene goriva, dok bi bez mera dizel mogao dostići 300 dinara po litru
Cene goriva na srpskom tržištu beleže rast kao posledicu globalnog poskupljenja nafte, ali uprkos tome, dizel na domaćim pumpama nije dostigao nivo od 300 dinara po litru, što bi bio slučaj da nisu preduzete određene mere. Prema aktuelnim podacima, država je zadržala kontrolu nad cenama dizela kroz intervencije u oblasti akciza, čime je sprečen dodatni finansijski pritisak na građane i privredu.
Struktura cene goriva u Srbiji pokazuje da je značajan deo konačne cene na pumpi posledica državnih dažbina, među kojima su akcize i PDV. Primenom ograničenja i privremenim prilagođavanjem visine akciza, država je amortizovala skokove koje beleži sirova nafta na svetskim berzama. U suprotnom, kako pokazuju ekonomske analize, cena dizela bi premašila prag od 300 dinara po litru, što bi dovelo do lančanog poskupljenja i drugih roba i usluga.
Tržište nafte u regionu i Evropi suočeno je sa volatilnošću izazvanom geopolitičkim tenzijama i poremećajima u lancima snabdevanja. Srbija, kao uvozno zavisna zemlja, posebno je osetljiva na takve promene. U poređenju sa susednim državama, domaće cene goriva održavaju se na konkurentnom nivou upravo zahvaljujući državnim merama.
Prema zvaničnim podacima, struktura cene goriva obuhvata troškove nabavke, akcize, PDV i maržu distributera, dok su akcize jedan od ključnih instrumenata državne politike u ovoj oblasti. Ovakva politika omogućila je stabilizaciju tržišta i izbegavanje naglih skokova cena, što bi imalo direktan uticaj na standard građana i troškove poslovanja privrede.
Uprkos intervencijama, i dalje postoji pritisak na tržište zbog globalnih kretanja cena nafte. Buduća dinamika zavisiće od daljih odluka na međunarodnom tržištu kao i od domaće fiskalne strategije. Stručnjaci navode da je održavanje balansa između fiskalnih prihoda i socijalne stabilnosti prioritet u narednom periodu, dok domaća privreda i građani nastavljaju da prate svaki pomak na tržištu energenata.
