Preko 11.600 električnih autobusa uvedeno u saobraćaj, politike i niži troškovi ubrzali tranziciju, dizel pao na 7%
Evropski sektor javnog prevoza beleži duboku transformaciju, jer su električni autobusi tokom 2025. godine činili 60% svih novih gradskih autobusa u Evropskoj uniji, što predstavlja značajan skok sa 12% u 2019. godini, pokazuju najnoviji podaci. Od ukupnog broja, 56% su činili autobusi na baterijski pogon, dok su 4% pripadali vozilima sa gorivnim ćelijama. U 2025. godini registrovano je 11.607 novih električnih autobusa širom Evrope, što je rast od 48% u odnosu na prethodnu godinu, čime je dizel izgubio dominantnu poziciju u urbanom prevozu.
Tranzicija je posebno izražena u manjim evropskim državama – Bugarska, Danska, Estonija, Letonija i Slovenija zabeležile su 100% udeo vozila bez emisije štetnih gasova u novim gradskim autobusima za 2025. godinu. Holandija je dostigla 99,5% učešća električnih autobusa u novim nabavkama od 2021, dok su veliki evropski tržišni igrači poput Velike Britanije (75%), Italije (67%), Španije (56%) i Nemačke (50%) takođe pokazali snažan rast.
Kao rezultat politike usmerene ka potpunoj elektrifikaciji javnog prevoza do 2028-2030. godine, evropski gradovi su podstakli proizvođače kao što su MAN Truck & Bus, BYD Europe i Mercedes-Benz da povećaju kapacitete. Mercedes-Benz je zadržao 12% tržišnog udela, dok su modeli kao što su Irizar iE Bus, MAN Lion’s City E i Volvo 8900 Electric postali čest prizor na evropskim ulicama.
Podaci pokazuju da su autobusi sa baterijskim pogonom svake godine od 2020. beležili rast prodaje, dok je prodaja hibrida pala na 9%, a gasnih autobusa na 7%. Direktiva o čistim vozilima postavila je ciljeve za period 2021-2025. (13,5-22,5% električnih autobusa po zemlji), ali su rezultati premašili očekivanja, pa se procenjuje da bi cilj od 100% novih autobusa bez emisija mogao biti dostignut već 2028. godine, sedam godina pre planiranog roka.
Elektrifikacija donosi niže operativne troškove, brži obrt flote i značajno smanjenje emisija u urbanim sredinama, a masovna primena novih tehnologija omogućena je i zahvaljujući nižim troškovima punjenja u depoima. Ova tranzicija dodatno štiti gradske budžete od volatilnosti cena nafte, a doprinosi i poboljšanju kvaliteta vazduha za milione stanovnika širom Evrope.
