Planovi uključuju zaplenu izvoznog naftnog terminala i 400 kg uranijuma obogaćenog na 60%, što bi moglo produžiti rat i zahteva angažovanje elitnih jedinica
Sjedinjene Američke Države i Izrael nastavili su vojnu intervenciju u Iranu, sa operacijama koje bi mogle trajati ‘dve ili tri nedelje, možda nekoliko dana duže’, prema najavama vlasti. Planovi uključuju dve moguće kopnene akcije: jednu usmerenu na zauzimanje ostrva Kharg, ključnog izvoznog centra za iransku naftu, i drugu radi zaplene iranskih zaliha obogaćenog uranijuma, kao i nastavka uticaja na nuklearni program zemlje.
Prema zvaničnim informacijama, pre vazdušnih napada u junu 2025. godine, Iran je raspolagao sa više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog na 60% i 200 kilograma sa 20% sadržaja fisibilnog materijala, što može relativno brzo biti pretvoreno u 90% oružni uranijum. Ove zalihe predstavljaju ključnu tačku američkih vojnih planova, koji predviđaju specijalne operacije sa ciljem kontrole materijala i onemogućavanja daljeg razvoja nuklearnog programa.
Za sprovođenje ovih operacija, američke trupe bi morale sleteti na strateške lokacije pod neprijateljskom vatrom, obezbediti perimetar za inženjere i zaštititi ih od mogućih iranskih napada. Teren može biti miniran i dodatno obezbeđen zamkama, što bi zahtevalo angažovanje elitnih specijalnih jedinica. Ako pista za avione nije dostupna, jedinice bi morale izgraditi privremenu pistu za dopremu opreme i evakuaciju materijala, a čitava operacija mogla bi potrajati do sedam dana.
Gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani kritikovao je američku intervenciju navodeći da ‘rat u Iranu treba biti odbijen po svim osnovama, ne samo proceduralnim već i moralnim i političkim’. On je istakao da bi sredstva izdvojena za finansiranje vojne akcije mogla biti usmerena na poboljšanje životnog standarda u SAD i da postoji ‘slepoća’ za tu činjenicu. Mamdani je ranije ocenio da je reč o ‘ratu agresije’ i upozorio da građani SAD ne žele još jedan rat radi promene režima.
Prema izjavama zvaničnika, predsednik SAD najavio je obraćanje naciji radi informisanja o toku i ciljevima operacije. Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt nije isključila mogućnost proširenja vojne akcije, ističući da je ‘posao Pentagona da obezbedi maksimalnu operativnu fleksibilnost predsedniku’.
Analitičari i bivši vojni oficiri ocenjuju da bi ovakve operacije bile izuzetno zahtevne i mogle bi produžiti sukob izvan najavljenih rokova. Logistički i bezbednosni izazovi, kao i potencijalni gubici, ostaju ključni faktori koji mogu uticati na dalji tok krize. Izvori ističu da bi svaka od ovih operacija zahtevala pažljivu pripremu i koordinaciju svih učesnika radi minimizacije rizika i postizanja strateških ciljeva.
