Godišnji rast od 1,2 odsto prevazišao rekord iz 2013, troškovi tranzicije do 2050. do 1,8 biliona dolara
Globalna potrošnja uglja u 2022. godini premašila je osam milijardi tona, što predstavlja godišnji rast od 1,2 odsto i prevazilaženje prethodnog svetskog rekorda iz 2013. godine, pokazuju preliminarni podaci Međunarodne agencije za energiju (IAE). Ova godina ostaće upamćena kao rekordna po eksploataciji uglja na svetskom nivou, uprkos deklarisanim ciljevima brojnih država ka karbonskoj neutralnosti do 2050. godine.
Evropska unija i Kina, kao vodeći akteri u globalnoj borbi protiv klimatskih promena, često ističu 2050. godinu kao prelomni trenutak za postizanje karbonske neutralnosti. Predsednik Kine Si Đinping više puta je naglašavao ovaj cilj u javnim nastupima, dok su zemlje EU već definisale sopstvene rokove za prelazak na obnovljive izvore energije.
Međutim, dve suprotstavljene sile utiču na aktuelnu energetsku sliku: sa jedne strane, rast populacije i industrijskih potreba, posebno u zemljama u razvoju, povećavaju tražnju za energentima, dok sa druge strane, razvijene zemlje sprovode stroge ekološke standarde i uslovljavaju energetske politike siromašnijih država.
Na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, istaknuto je da će zemlje u razvoju do 2050. godine zbog klimatskih promena i tranzicije sa uglja pretrpeti troškove u rasponu od 1,0 do 1,8 biliona dolara. Ovo pitanje otvorilo je i šira razmatranja o posledicama kolonizacije i industrijalizacije, kao i o potrebi za globalnom solidarnošću u prelasku na obnovljive izvore energije.
Iako se svet deklarativno kreće ka smanjenju upotrebe fosilnih goriva, aktuelni podaci ukazuju da je ugalj i dalje dominantan energent, a postizanje ambicioznih ciljeva do 2050. godine ostaje izazov za globalnu ekonomiju.
