Uvoz fosilnih goriva čini preko 50% trgovinskog deficita u 19 država, dok 700 miliona ljudi i dalje nema pristup električnoj energiji
Zemlje sa niskim i nižim srednjim prihodima, okupljene u okviru Climate Vulnerable Forum (CVF), izdvojile su tokom 2024. godine ukupno 155 milijardi dolara (oko 16,7 biliona dinara) za uvoz fosilnih goriva, pokazuju podaci iz analize energetske organizacije Ember. Ove 74 države sa više od 1,7 milijardi stanovnika, pretežno locirane u sunčevom pojasu, čine oko petine svetske populacije, ali manje od 5% globalnog BDP-a i potrošnje električne energije.
Prema izveštaju, u 19 od ovih zemalja uvoz fosilnih goriva čini više od 50% trgovinskog deficita, a najizraženiji teret beleže Tanzanija (gde je vrednost uvoza gotovo dvostruko veća od trgovinskog deficita), zatim Šri Lanka, Tunis, Maroko, Pakistan i Bangladeš. Dodatno, nastavak konflikta na Bliskom istoku i rast cene sirove nafte na 100 dolara po barelu mogli bi povećati godišnje izdatke ovih zemalja za još 30 milijardi dolara do 2026. godine.
Stručnjak za energetsku politiku John Raymond Hanger ukazuje da je “teret od 155 milijardi dolara godišnje ogroman i ostavlja milijardu ljudi bez pristupa ili sa vrlo nestabilnim snabdevanjem električnom energijom”. Analiza takođe naglašava da su ove zemlje izrazito zavisne od uvoza fosilnih goriva, dok im električna energija zadovoljava samo 16% ukupne finalne potrošnje energije. Pored toga, udeo električne energije po stanovniku u najnerazvijenijim članicama CVF-a opada od 2010. godine.
Humanitarni i ekonomski izazovi dodatno su naglašeni činjenicom da 700 miliona ljudi na globalnom nivou nema pristup električnoj energiji, pri čemu oko dve trećine tog broja živi upravo u CVF državama – od čega 500 miliona u Africi. Još 500 miliona ljudi u ovim državama suočava se sa čestim nestancima struje, što dodatno ograničava ekonomske aktivnosti i kvalitet života.
Izveštaj Ember-a pod nazivom “The Electric Fast-Track for Emerging Markets” ističe da bi ove zemlje mogle preskočiti tradicionalni razvojni put baziran na fosilnim gorivima i direktno preći na moderne izvore električne energije zahvaljujući padu cena solarne energije, baterijskih sistema i električnih vozila. Ova transformacija, prema analizi, može smanjiti zavisnost od skupog uvoza i poboljšati energetsku sigurnost.
CVF zemlje ostaju podložne globalnim šokovima na energetskim tržištima, dok se rastući troškovi direktno odražavaju na budžete domaćinstava, javne finansije i trgovinske bilanse. Prema podacima iz izveštaja, stotine miliona ljudi u ovim državama i dalje koriste biomasu za pripremu hrane, što ukazuje na nizak nivo elektrifikacije i dodatne izazove u razvoju infrastrukture.
