Aktuelna kriza može biti teža od 2008. godine, najviše ugrožene energetski intenzivne industrije i svakodnevni troškovi građana
Beograd – Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković izjavila je da je inflacija u Srbiji neizbežna usled trenutne ekonomske krize i da postoji ozbiljan rizik od stagflacije – stanja u kojem inflacija raste, dok privredni rast slabi. Žarković ukazuje da bi trenutna kriza mogla imati teže posledice po ekonomiju Srbije nego globalna finansijska kriza iz 2008. godine.
Prema njenoj analizi, efekti krize neće biti ograničeni samo na tržište nafte, već će značajno uticati i na lance snabdevanja i cene hrane, što će se direktno odraziti na svakodnevne troškove građana. Najveći udar očekuje se u energetskom sektoru, naročito u industrijama koje su visoko zavisne od energenata, poput hemijske industrije, petrohemije, proizvodnje čelika i rudarstva.
Žarković ističe da ovakva situacija dodatno komplikuje poslovanje ovih sektora, jer rastu ulazni troškovi, što se potom prenosi na finalne cene proizvoda i usluga. To može izazvati lančani efekat rasta cena, čime se dodatno ugrožava kupovna moć stanovništva i stabilnost poslovnog okruženja.
Profesorka naglašava da su trenutni makroekonomski pritisci izuzetno izraženi i da postoji opasnost da inflacija ostane povišena uz istovremeni pad privredne aktivnosti, što karakteriše stagflaciju. U tom scenariju, Vlada i privreda suočiće se sa izazovima očuvanja radnih mesta, održanja investicija i stabilnosti javnih finansija.
U zaključku, Žarković upozorava da je za prevazilaženje ovakve krize neophodan koordinisan odgovor ekonomske politike, sa posebnim fokusom na podršku najugroženijim sektorima i zaštitu standarda građana. Ona podseća da će ishod zavisiti od brzine i efikasnosti mera koje budu preduzete, posebno u regulaciji cena energenata i obezbeđivanju stabilnosti lanca snabdevanja.
