Rast broja građanskih protesta sa 30 u januaru na 229 u martu, uz izostanak snažnog opozicionog lidera, ukazuje na složenost ekonomske i političke situacije
Na Kubi je tokom marta zabeleženo 229 protesta, što predstavlja višestruko povećanje u odnosu na januar kada je registrovano svega 30 protesta, pokazuju podaci organizacije Cubalex. Porast građanskih nemira dolazi u trenutku kada je ekonomska situacija u zemlji pod pritiskom američkih sankcija, dok vlada na čelu sa predsednikom Miguelom Diaz-Canelom odgovornost za ekonomske probleme prebacuje na američku blokadu.
Prema analizama stručnjaka, u ovom trenutku ne postoji održiva opozicija niti lider sa dovoljno snažnom mrežom i planom za preuzimanje vlasti. Istovremeno, civilno društvo na Kubi postepeno jača, što se ogleda kroz sve brojnije noćne demonstracije i pojavljivanje antivladinih grafita na javnim površinama. Po prvi put od revolucije, sedište Komunističke partije u Moronu bilo je meta vandalizma, što ukazuje na promene u načinu izražavanja nezadovoljstva u zemlji.
Predstavnici kubanske vlade su priznali frustraciju stanovništva, ali su kao uzrok naveli eksterne pritiske, pre svega američki embargo. U isto vreme, zabeleženi su kontakti kubanskih zvaničnika sa predstavnicima američke administracije, a u razgovore je uključen i Raul Guillermo Rodriguez Castro, unuk Raula Castra i praunuk Fidela Castra. Ove konsultacije obuhvataju moguće ekonomske reforme i eventualno ublažavanje sankcija, što bi predstavljalo značajan zaokret u dosadašnjoj politici institucionalnog kontinuiteta na Kubi.
Analitičari ističu da bi ozbiljnija promena vlasti zahtevala jaču i organizovaniju opoziciju, ali da trenutna represija, hapšenja i egzil lidera ograničavaju kapacitete za organizovanje šireg otpora. Uprkos rastu broja protesta i izraza nezadovoljstva građana, izveštaji pokazuju da još uvek ne postoji jasna alternativa aktuelnom režimu.
U ovom kontekstu, kubanske vlasti su najavile planove za pomilovanje 2.010 zatvorenika, što bi moglo da bude deo šire strategije smirivanja društvenih tenzija i odgovora na međunarodne zahteve za liberalizacijom. Dalji tok pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama i mogući ekonomski ustupci ostaju ključni faktori za ekonomski i politički razvoj Kube u narednom periodu.
