Prosečna godišnja plata u socijalnom radu iznosi 61.330 dolara, dok master programi beleže negativan ROI od -2 do -8 odsto
Sektor socijalnog rada i savetovanja za mentalno zdravlje u Sjedinjenim Američkim Državama beleži značajan rast, sa projekcijom od 74.000 novih radnih mesta godišnje u periodu od 2024. do 2034. godine, pokazuju podaci američkog Biroa za statistiku rada (BLS). Iako je ovaj sektor izuzetno tražen, prosečna godišnja plata socijalnih radnika iznosi 61.330 dolara (oko 6,9 miliona dinara), što je ispod proseka za napredne stručne oblasti.
Prema analizi PEER centra Američkog univerziteta, master programi iz socijalnog rada ostvaruju prosečan povraćaj investicije (ROI), prilagođen troškovima, od -2 odsto, dok su ROI za mastere iz kliničke psihologije i psihologije još niži, sa vrednostima od -5, odnosno -8 odsto. Stručnjaci koji rade kao savetnici za zloupotrebu supstanci i mentalno zdravlje takođe beleže prosečne godišnje plate ispod 60.000 dolara (oko 6,7 miliona dinara), iako je poseduju napredne diplome iz relevantnih oblasti.
BLS procenjuje da će godišnje biti otvoreno 48.300 novih radnih mesta za savetnike u oblasti mentalnog zdravlja i poremećaja ponašanja, što predstavlja jednu od najbrže rastućih profesija koje zahtevaju master diplomu. Ipak, niže prosečne plate i negativan ROI predstavljaju izazov za diplomce koji su investirali značajna sredstva u obrazovanje.
Robert Farington, stručnjak za lične finansije, ističe da studenti treba pažljivo da procene finansijski aspekt svoje karijere: „To će uticati na to kako će izgledati vaš finansijski život narednih 10 do 20 godina nakon što završite program. Ako potrošite mnogo novca i zadužite se, moraćete da se suočite sa posledicama toga kada uđete u tu oblast.”
Tifani Luelin, direktorka centra za razvoj karijere na njujorškom univerzitetu, smatra da nacionalni medijan prihoda nije nužno reprezentativan za sve regione i ističe da na Havajima, u Nju Hempširu, Nevadi, Rod Ajlendu i Distriktu Kolumbija medijan prihoda za socijalne radnike prelazi 100.000 dolara godišnje (oko 11,2 miliona dinara).
Za finansiranje master programa, stručnjaci preporučuju korišćenje federalnih zajmova sa olakšicama, kao i racionalno planiranje troškova studiranja, uključujući mogućnost započinjanja obrazovanja na koledžima u zajednici. Takođe, studenti koji rade u neprofitnim sektorima mogu ostvariti pravo na oprost dela studentskog duga, ali je važno da ne pozajmljuju više od iznosa koji očekuju da zarade u prvoj godini rada nakon diplomiranja.
Očekuje se da će od 1. jula 2026. godine postdiplomci biti ograničeni u iznosu federalnog zaduživanja, što dodatno naglašava potrebu za pažljivim finansijskim planiranjem onih koji se odlučuju za master studije u ovim oblastima.
