Američka kompanija smanjuje radnu snagu, dok Fed procenjuje uticaj AI na tržište rada i inflaciju
Američka tehnološka kompanija Block donela je odluku o otpuštanju oko 40 odsto zaposlenih, što predstavlja približno 4.000 radnika, obrazlažući potez promenama u načinu korišćenja radne snage pod uticajem veštačke inteligencije. Ova odluka, doneta početkom marta 2026. godine, izazvala je raspravu među zvaničnicima Federalnih rezervi o brzini i obimu promena na tržištu rada i potencijalnim posledicama po inflaciju.
Detalji ukazuju da Block smatra da veštačka inteligencija suštinski menja potrebe za radnom snagom, što je dovelo do smanjenja broja zaposlenih za 40 odsto ili 4.000 ljudi. Ovakav potez izazvao je pitanje da li je američka ekonomija na pragu masovne transformacije rada i da li će povećana automatizacija dovesti do dugoročnog rasta nezaposlenosti.
Zvaničnici Federalnih rezervi ističu da bi, u klasičnom scenariju, rast otpuštanja bio signal za ublažavanje monetarne politike. Međutim, prelazak na ekonomiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji donosi dodatne dileme. Pojedini članovi Feda upozoravaju da bi viša stopa nezaposlenosti mogla postati „nova normalnost“, jer bi radnicima pogođenim automatizacijom bilo potrebno više vremena da pronađu novi posao. Istovremeno, veći prinosi na kapital i rast plata za zaposlene mogli bi održavati inflatorne pritiske.
Adam Pozen iz Peterson instituta smatra da se radi o pozitivnom realnom šoku koji povećava prihode i vrednost imovine, ali ne mora automatski da smanji inflaciju. „Rast cena akcija povećava bogatstvo domaćinstava, dok masovna ulaganja u AI infrastrukturu podižu troškove energije i izgradnje. Očekivanje da će veštačka inteligencija kratkoročno oboriti inflaciju je pogrešno“, ocenjuje Pozen.
Suprotno mišljenje iznosi Kevin Vorš, kandidat za predsednika Feda, koji smatra da bi rast produktivnosti podstaknut veštačkom inteligencijom mogao delovati dezinflatorno i opravdati niže kamatne stope. „AI povećava produktivnost i konkurentnost američke privrede, te bi Fed trebalo da reaguje blažom monetarnom politikom“, napisao je Vorš u autorskom tekstu.
Sve više kreatora monetarne politike zauzima oprezan stav, ističući da ostaje neizvesno kojom brzinom će tehnološki napredak preoblikovati obrasce zapošljavanja i uticati na makroekonomske pokazatelje.
