Sukob u Iranu smanjio globalnu ponudu nafte za 12 do 15 miliona barela dnevno, cene dostigle 120 dolara po barelu
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici iz OPEK+ grupe dogovorili su povećanje proizvodnih kvota za maj za 206.000 barela dnevno, saopšteno je nakon virtuelnog sastanka predstavnika osam ključnih članica – Saudijske Arabije, Rusije, Iraka, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Kazahstana, Alžira i Omana. Ističe se da je povećanje uglavnom simbolično, jer većina članica ne može značajnije da poveća proizvodnju zbog poremećaja izazvanih ratom u Iranu i posledične blokade ključnih izvoznih pravaca.
Prema zvaničnom saopštenju, OPEK+ će nastaviti da pažljivo prati tržišne uslove i reaguje u cilju očuvanja stabilnosti na tržištu nafte. Grupa je izrazila zabrinutost zbog napada na energetsku infrastrukturu regiona, naglašavajući da je obnova uništenih kapaciteta skupa i dugotrajna, što dodatno ograničava dostupnost nafte.
Povećanje kvota od 206.000 barela dnevno predstavlja manje od dva odsto izgubljenih količina usled blokade Ormuskog moreuza, najvažnijeg svetskog kanala za transport nafte. Izvori iz OPEK+ navode da ova odluka šalje signal spremnosti za povećanje proizvodnje kada se promet kroz moreuz normalizuje.
Sukob u Iranu, koji je izbio krajem februara, praktično je blokirao izvoz nafte iz nekoliko ključnih proizvođača iz OPEK+ grupe, uključujući Saudijsku Arabiju, UAE, Kuvajt i Irak. Procene ukazuju da je poremećaj u globalnom snabdevanju dostigao 12 do 15 miliona barela dnevno, što je do 15 odsto ukupne svetske ponude.
Cene sirove nafte na svetskim berzama porasle su na najviši nivo u poslednje četiri godine, dostižući blizu 120 dolara po barelu. Američka investiciona banka JP Morgan upozorila je da bi, ukoliko blokada Ormuskog moreuza potraje do sredine maja, cene mogle premašiti 150 dolara po barelu.
OPEK+ navodi da će nastaviti da prati situaciju i da će eventualno dodatno prilagođavati kvote u skladu sa razvojem događaja na Bliskom istoku i stanjem globalnih zaliha. Analitičari upozoravaju da bi dugotrajan poremećaj mogao imati ozbiljne posledice po energetsku bezbednost i globalnu inflaciju.
