Iran preti obustavom isporuke nafte i gasa SAD i saveznicima, dok pregovori ostaju bez rezultata i rastu tenzije na energetskim tržištima
Republikanski senator Ron Džonson upozorio je administraciju SAD na moguće ozbiljne ekonomske posledice ukoliko dođe do napada na civilnu infrastrukturu u Iranu, u trenutku kada pregovori o postizanju dogovora ulaze u završnu fazu. Senator Džonson je naglasio da SAD nisu u sukobu sa iranskim narodom, već sa elitama i snagama koje upravljaju zemljom, ističući kompleksnost i rizike takvog vojnog zahvata.
Prema poslednjim informacijama, pregovori između SAD i Irana nisu doneli konkretne rezultate. Predsednik Donald Tramp je izjavio da je iranska protivponuda za prekid sukoba “nedovoljna”, ali je istakao da je sam odgovor iz Teherana važan korak u dijalogu. Tramp je upozorio da bi, ukoliko iranski režim ne postigne dogovor pre isteka roka, posledice bile izuzetno teške, uključujući moguće napade na ključnu infrastrukturu.
S druge strane, Iran je kroz izjave zvaničnika i Revolucionarne garde zapretio da će SAD i njene saveznike lišiti nafte i gasa “na godinama” ukoliko Vašington pređe tzv. “crvene linije”. Takođe je saopšteno da su uklonjena sva ograničenja u izboru meta za eventualnu odmazdu, što dodatno pojačava neizvesnost na tržištu energenata. IRGC (Revolucionarna garda) je naglasila da je do sada pokazana uzdržanost zbog dobrosusedskih odnosa, ali da su te rezerve sada ukinute.
Ova situacija unosi dodatnu nestabilnost u globalna energetska tržišta, budući da Iran predstavlja jednog od ključnih izvoznika nafte i gasa. Bilo kakav prekid isporuka mogao bi značajno uticati na rast cena sirove nafte i povećati pritisak na zemlje uvoznice, uključujući članice Evropske unije i azijskog regiona.
Izjave senatora Džonsona ukazuju na zabrinutost u američkom Kongresu zbog posledica po građane Irana, ali i potencijalnih šokova za globalnu ekonomiju. “Nadamo se da su pretnje samo retorika, a ne najava konkretnih vojnih akcija”, izjavio je Džonson.
Dok su pregovori privremeno obustavljeni, ostaje neizvesno da li će biti postignut dogovor koji bi sprečio eskalaciju i dodatne poremećaje na tržištima energenata. Ovakav razvoj događaja zahteva pažljivo balansiranje političkih i ekonomskih interesa, kako bi se izbegle posledice koje bi mogle uticati na stabilnost globalne privrede.
