Demonstranti formirali ljudske lance na mostovima i oko termoelektrana, iranske vlasti najavile obustavu isporuke nafte i gasa SAD i saveznicima ukoliko dođe do napada
Iranske elektroenergetske i infrastrukturne firme suočavaju se sa ozbiljnim izazovima nakon pojačanih pretnji Sjedinjenih Američkih Država da će uništiti ključne objekte ukoliko ne bude postignut politički dogovor do kraja utorka. Prema prikazima državnih i poluzvaničnih medija, veliki broj demonstranata formirao je ljudske lance na mostovima i oko termoelektrana širom Irana, izražavajući protivljenje mogućim američkim vojnim akcijama.
U gradu Kermanshah demonstranti su istakli transparent sa porukom „Napad na elektroenergetsku infrastrukturu je ratni zločin“, ukazujući na zabrinutost zbog mogućnosti da budu pogođeni vitalni sistemi za snabdevanje električnom energijom. Slične akcije zabeležene su i kod termoelektrane Kazeroun, gde su građani formirali zaštitni lanac neposredno pred najavljeni američki rok za dogovor sa iranskim vlastima.
Pregovori između iranskih zvaničnika i Sjedinjenih Država su, prema navodima tri visoka iranska zvaničnika, u potpunosti prekinuti, a Iran je putem Pakistana poručio da neće pristati na prekid vatre niti na nastavak pregovora. Američki predsednik Donald Tramp signalizirao je mogućnost produženja roka ako dođe do „opipljivog napretka“, ali je upozorio da će, ukoliko do dogovora ne dođe, uslediti „napad kakav do sada nisu videli“.
S druge strane, iranske vlasti su saopštile da će, u slučaju da SAD „pređu crvene linije“, obustaviti izvoz nafte i gasa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima „na više godina“. Takođe, prema izjavama sa državne televizije, odgovor iranske vojske mogao bi da prevaziđe granice regiona, ukoliko dođe do američke vojne intervencije.
Tenzije na energetskom tržištu dodatno su pojačane izjavom predsednika Trampa da bi „čitava civilizacija mogla da nestane večeras“ ako ne dođe do promene režima u Iranu. On je na svojim društvenim mrežama istakao da je „47 godina iznude, korupcije i smrti“ na ivici da se okonča i izrazio nadu u „potpuno novu eru“ za iranski narod.
Ekonomisti procenjuju da bi prekid isporuka nafte i gasa sa Bliskog istoka imao ozbiljne posledice za globalno tržište energenata, s obzirom da Iran predstavlja jednog od ključnih izvoznika. Eventualne vojne akcije mogle bi uticati na rast cena sirove nafte i izazvati volatilnost na svetskim berzama, dok bi domaće energetske kompanije morale brzo da reaguju na moguće poremećaje u snabdevanju i distribuciji.
