Poljoprivrednici upozoravaju da bi do žetve rast cena mogao dosegnuti 70 odsto, zbog poremećaja u snabdevanju i rasta troškova inputa
Poljoprivrednici u Bosni i Hercegovini upozoravaju na mogućnost značajnog rasta cena osnovnih prehrambenih proizvoda do žetve, navodeći da bi poskupljenja mogla dostići čak 70 odsto. Kao ključni razlog navode posledice aktuelnih dešavanja na Bliskom istoku, koje su već dovele do poremećaja u lancima snabdevanja i rasta cena ključnih poljoprivrednih inputa.
Prema ocenama domaćih proizvođača, aktuelno dvonedeljno primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ne može da umanji štetu koja je već načinjena tržištu. Ovi poremećaji posebno su izraženi u sektoru nabavke sirovina i energenata, što direktno utiče na troškove proizvodnje hrane. Poljoprivrednici ističu da je rast troškova inputa već sada izuzetno izražen, a dodatna neizvesnost na globalnom tržištu stvara pritisak na cene gotovih proizvoda.
Analize ukazuju da bi građani Bosne i Hercegovine mogli biti direktni platioci posledica ovih geopolitičkih tenzija, s obzirom na visoku zavisnost domaće proizvodnje od uvoza sirovina i energenata. Dosadašnji rast cena nafte i gasa, kao i logističkih troškova, odražava se i na poskupljenja osnovnih namirnica u maloprodaji.
Poljoprivrednici smatraju da trenutni privremeni mir ne donosi stabilizaciju tržišta, a već postojeći poremećaji u snabdevanju mogu dugoročno uticati na održivost domaće proizvodnje. Prema njihovim izjavama, potreban je hitan dijalog sa nadležnim institucijama i iznalaženje mehanizama za zaštitu domaće poljoprivrede od volatilnosti svetskih tržišta.
Ekonomski analitičari ukazuju da ovakav rast cena može imati ozbiljne posledice po kupovnu moć stanovništva i inflatorna kretanja. Ističu da je potrebno praćenje situacije na globalnim tržištima poljoprivrednih proizvoda i energenata, kako bi se pravovremeno reagovalo na eventualne poremećaje i zaštitila domaća privreda.
Očekuje se da će sledeći meseci biti ključni za određivanje daljeg kretanja cena hrane u Bosni i Hercegovini, dok poljoprivredni sektor traži podršku države kako bi se ublažile posledice globalnih poremećaja i obezbedila stabilnost snabdevanja za domaće potrošače.
