Ukupni dug privrede pao 0,7 odsto u odnosu na februar, dok su krediti građana porasli najviše za 21 odsto na godišnjem nivou
Ukupni krediti pravnih lica u Srbiji iznosili su u martu 2026. godine 2.332 milijarde dinara, što predstavlja pad od 0,7 odsto u odnosu na februar, pokazuju najnoviji podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS). Kada se zaduženju privrede doda dug stanovništva, ukupna izloženost bankama dostigla je 4.435 milijardi dinara krajem marta, dok su građani bankama dugovali 2.007 milijardi dinara.
U izveštaju Kreditnog biroa navodi se da je ukupan dug bankama bio 15,5 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, kao i 0,4 odsto viši u odnosu na prethodni mesec. Dugovanje stanovništva poraslo je najviše, sa rastom od 21 odsto na godišnjem nivou. Građani su na kraju marta najviše bili zaduženi po osnovu gotovinskih kredita – 984,1 milijardu dinara, što je povećanje od 23,2 odsto u poređenju sa martom 2025. godine.
Stambeni i krediti za adaptaciju iznosili su ukupno 852,6 milijardi dinara, uz godišnji rast od 20,4 odsto, dok su potrošački krediti porasli za 27,8 odsto na 25,6 milijardi dinara. Učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu iznosilo je 42,5 odsto krajem marta 2026. godine.
Udeo docnje u ukupnom dugu po osnovu bankarskih kredita iznosio je 1,9 odsto, što je manje u poređenju sa 2,6 odsto pre godinu dana. Najviši nivo kašnjenja u otplati beležili su preduzetnici sa 3,4 odsto, zatim pravna lica sa 2,4 odsto, dok je kod građana docnja iznosila 1,2 odsto. Za pravna lica i preduzetnike docnja se računa za obaveze dospele preko 15 dana, dok se za građane računa dospelost preko 60 dana.
Na kraju marta ukupno je evidentirano 9.306.393 tekućih računa, sa 6.087.016 korisnika, dok je 179.931 račun bio u docnji. Broj kreditnih kartica u opticaju iznosio je 1.090.656, što je pad od 2,9 odsto na godišnjem nivou, dok je broj korisnika kreditnih kartica smanjen za 6,5 odsto na 848.284.
Podaci Kreditnog biroa ukazuju na trend smanjenja kreditne aktivnosti privrede u martu, uz istovremeno povećanje zaduženja stanovništva, pre svega kroz gotovinske i stambene kredite. Smanjenje docnje u otplati ukazuje na poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija banaka, dok pad broja kreditnih kartica i korisnika može signalizirati promene u navikama potrošača i preferencijama prema drugim oblicima zaduživanja.
Source: https://www.bizsrbija.rs/vesti/privreda-u-martu-blago-usporila-sa-kreditima
