Ponude uključuju akademsko odsustvo, besplatan smeštaj i godišnje zarade od 7 miliona rubalja, uz jačanje regrutacije u univerzitetskim krugovima
Studente ruskih univerziteta ove godine dočekuje znatno intenziviran pritisak za priključenje vojsci, što se ogleda u promeni pristupa univerzitetske administracije i novih ekonomsko-socijalnih podsticaja, pokazuju izveštaji iz akademskih krugova. Prema navodima studenata, regrutacija više nije ograničena na informativne događaje ili eksterne agencije, već su sada uključeni uprava, profesori i šefovi odeljenja koji aktivno podstiču na potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane Ruske Federacije.
Za studente koji se odluče na ovaj korak nude se konkretni ekonomski benefiti – mogućnost akademskog odsustva, oslobađanje od školarine, besplatan univerzitetski smeštaj i plate koje mogu dostići 7 miliona rubalja godišnje (oko 87.000 dolara ili približno 9,7 miliona dinara). Posebno su traženi kandidati za nove dron jedinice, a ovakvi finansijski paketi predstavljaju značajno povećanje u poređenju sa prosečnim primanjima mladih u Rusiji.
U pojedinim slučajevima, studente pozivaju na sastanke na kojima se vojna služba predstavlja kao pragmatično rešenje za lične i akademske izazove, kao što su nemogućnost plaćanja školarine ili rizik od izbacivanja sa fakulteta. Neki studenti ističu da se ovakve ponude doživljavaju više kao nužnost nego kao izbor, uz poruku da su alternative ograničene: „Ili idete, ili se ovde suočavate sa posledicama”, navodi jedan od anketiranih studenata.
Prethodni izveštaji potvrđuju da su univerziteti i državne institucije pojačali direktne kontakte sa studentima, nudeći ne samo finansijske pogodnosti već i institucionalnu podršku kroz administrativne olakšice. Ovakve mere predstavljaju deo šireg napora da se izbegne politički rizična opšta mobilizacija, dok istovremeno raste potreba za kadrovskim popunama u oružanim formacijama.
Ruski model regrutacije za rat u Ukrajini, kroz ugovorne aranžmane i ekonomske podsticaje, pokazuje jasnu promenu strategije države u odnosu na prošle godine, sa fokusom na mlade visokoobrazovane kadrove. Ovakve inicijative imaju potencijalne implikacije na studentsku populaciju, tržište rada i buduće demografske trendove, a ekonomski stimulansi izdvajanjem visokih primanja i dodatnih benefita podstiču diskusiju o dugoročnim efektima na obrazovni sektor i tržište rada.
