Studija američkih i britanskih naučnika pokazuje da korišćenje AI ubrzava zavisnost i smanjuje samostalno rešavanje zadataka, posebno kod zahtevnih kognitivnih aktivnosti
Nedavno objavljena studija istraživača iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije donosi zabrinjavajuće nalaze o uticaju veštačke inteligencije na ljudsku kogniciju. Tim naučnika analizirao je kako korišćenje AI asistenata, baziranih na naprednim modelima poput OpenAI GPT-5, utiče na sposobnost rešavanja kompleksnih zadataka i dugoročnu motivaciju. Rezultati, objavljeni 15. aprila 2026, pokazuju da iako AI asistencija kratkoročno povećava tačnost i brzinu, ubrzo dolazi do zavisnosti od alata što dovodi do pada performansi i odustajanja kada se pomoć ukloni.
U eksperimentima je učestvovalo 350 ispitanika iz SAD, koji su rešavali matematičke zadatke sa razlomcima. Deo njih imao je pristup specijalizovanom AI chatbotu, dok je druga grupa radila bez asistencije. Nakon što je polovini ispitanika tokom testa ukinut AI alat, primetno je opao broj tačnih odgovora i zabeležen je veći broj odustajanja. Ovaj obrazac se ponovio i u proširenom testiranju sa 670 ljudi, kao i kod zadataka iz čitanja i razumevanja teksta.
Autori ističu da su efekti najizraženiji kod zadataka koji zahtevaju „intenzivno rezonovanje“ – poput programiranja, pisanja ili kreativnog rešavanja problema. Profesor Rachit Dubey sa Univerziteta Kalifornija, jedan od koautora, upozorava da masovno uvođenje AI u obrazovanje može dovesti do generacija koje ne znaju sopstvene kapacitete, što bi moglo usporiti inovacije i kreativnost. Studija fenomen upoređuje sa „efektom kuvane žabe“, gde korisnici postepeno gube motivaciju i upornost, a posledice postaju vidljive tek kada je teško vratiti prethodni nivo samostalnosti.
Iako istraživanje još nije prošlo recenziju, autori su primetili i jednu pozitivnu stvar – korisnici koji su AI koristili samo za savete ili pojašnjenja su se bolje snašli bez alata nego oni koji su od AI tražili kompletna rešenja. Slične studije iz prethodnog perioda ukazuju na povećan umor kod radnika koji svakodnevno koriste generativnu AI, kao i slabije rezultate kod učenika koji se oslanjaju na chatbote tokom školovanja.
