U 2022. godini, strane firme ostvarile milijardu evra profita na Balkanu, dok državi i radnicima ostaje trećina prihoda iz rudarstva
Rudarski projekti na Zapadnom Balkanu postali su ključan test za vladavinu prava i ekonomski razvoj regiona, sa jasno izraženim disbalansom u raspodeli profita, pokazuje najnovija studija koja je obuhvatila tržišta Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore. Prema podacima iz analize, ukupna dodata vrednost koju je sektor rudarstva generisao u regionu tokom 2022. godine iznosila je oko 1,6 milijardi evra, od čega je milijardu evra završilo kao profit stranih kompanija.
Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije istakao je da rudarstvo čini približno 1% BDP-a zapadnobalkanskih ekonomija, ali upozorava na „nepravednu podelu profita“, gde oko dve trećine dodate vrednosti ostaje vlasnicima, uglavnom stranim investitorima, dok preostala trećina ide radnicima i državnim institucijama kroz poreze i rente. U studiji se navodi i primer kompanije Rio Tinto, čija je studija izvodljivosti za projekat Jadar pokazala da bi godišnji profit iznosio 550 miliona evra, dok bi po optimističnim proračunima država i radnici zajedno dobili oko 200 miliona evra.
Autori istraživanja ocenjuju da se radi o „modernom obliku kolonijalizma“, s obzirom da su same države regiona pozvale strane investitore umesto da samostalno razvijaju rudarski sektor. Sličnosti između Srbije i Bosne i Hercegovine posebno su vidljive u narativu koji privatne kompanije i institucije plasiraju javnosti, predstavljajući rudarstvo kao šansu za novo „zlatno doba“, dok stručna javnost i građanski aktivisti ukazuju na netransparentnost i manjak participacije lokalnih zajednica.
Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za internacionalnu politiku naglašava da su ključne odluke o velikim rudarskim projektima često donošene bez uvažavanja stavova lokalnog stanovništva, što izaziva proteste i rastuće nepoverenje. Jelena Vasiljević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju ističe da građani ne reaguju samo iz ekoloških razloga, već i zbog „hroničnog manjka demokratije“, ističući odsustvo stvarnog dijaloga i konsultacija kada su u pitanju veliki rudarski projekti.
Istraživanje ukazuje i na pozitivan društveni fenomen: uprkos podelama, lokalne zajednice i aktivističke grupe iz različitih država regiona sve više sarađuju i zajednički nastupaju protiv ugovora i projekata koje doživljavaju kao štetne. Prema oceni stručnjaka, šansa za obnovu poverenja leži u regulisanju sektora na način koji omogućava veću participaciju građana i ravnomerniju raspodelu ekonomske koristi.
Studija je predstavljena na stručnom skupu u Beogradu, u organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Savjetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Source: https://bif.rs/2026/04/rudarstvo-na-balkanu-tipicna-kolonijalna-prica/
