Prosečna cena goriva dostigla 4,16 dolara po galonu u aprilu, pritisak na potrošače raste usled geopolitičkih tenzija
Prosečne cene benzina u Sjedinjenim Američkim Državama zadržale su se iznad nivoa od 3 dolara po galonu tokom aprila 2026. godine, sa vrhom od 4,16 dolara, a analitičari ukazuju da bi se ovako visoke cene mogle zadržati i tokom 2027. godine usled trajnih globalnih energetskih poremećaja. Prema najnovijim podacima, cena goriva početkom meseca iznosila je 4,16 dolara po galonu, dok je kasnije zabeležen blagi pad na oko 4,05 dolara.
Rast cena goriva uslovljen je poremećajima u globalnom snabdevanju naftom, pre svega zbog konflikta u Iranu, što je izazvalo dodatnu nestabilnost na tržištu energenata i uticalo na ključne transportne rute iz regiona Bliskog istoka. Ova nestabilnost se direktno odražava i na volatilnost cena sirove nafte. Prema podacima relevantnih energetskih organizacija, geopolitički rizici nastavljaju da pritisnu tržište, a efekat poresnih i logističkih izazova dodatno komplikuje situaciju.
Visoke cene goriva značajno opterećuju američka domaćinstva. Prema aktuelnim anketama, 51 odsto građana navodi da su troškovi goriva ozbiljan finansijski izazov ili teško podnošljivi za porodični budžet. Iako su cene nešto niže u odnosu na rekordne vrednosti iz 2022. godine, zabrinutost zbog pristupačnosti i dalje dominira u javnosti, posebno kod domaćinstava sa nižim primanjima.
Energetski šok ima širi uticaj i na globalne trendove u proizvodnji električne energije i potrošnji goriva. Rani podaci pokazuju da je u najvećim svetskim privredama porasla proizvodnja iz obnovljivih izvora tokom početne faze poremećaja, dok su rezultati fosilnih goriva veoma neujednačeni u zavisnosti od regiona. Analize ukazuju da su u više zemalja zabeleženi rastovi u proizvodnji iz solarnih i vetroelektrana, koji su delimično nadoknadili smanjenje proizvodnje iz gasnih postrojenja.
U Aziji su pojedine ekonomije povećale upotrebu uglja zbog smanjenog uvoza gasa, dok su druge ubrzale implementaciju obnovljivih tehnologija kako bi smanjile zavisnost od fosilnih goriva iz uvoza. Energetski analitičari ističu da trenutna situacija predstavlja prelomnu tačku za strategije energetske bezbednosti, jer zemlje bez sopstvenih fosilnih resursa sve više ulažu u čiste tehnologije kao deo dugoročne politike.
Zvaničnici američke administracije navode da je eventualni pad cena ispod 3 dolara po galonu moguć tek uz stabilizaciju globalnih prilika, dok ostaje otvoreno pitanje kada bi do toga moglo doći, s obzirom na nastavak poremećaja u snabdevanju i globalnu energetsku neizvesnost.
