Uvoz sirove nafte iz Rusije u Kinu dostigao je 2,37 miliona barela dnevno u martu, 12,5 odsto manje nego u februaru kada je zabeležen rekord
Rusija je u martu 2024. godine povećala izvoz sirove nafte u Kinu za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine, sa prosečnim dnevnim isporukama od 2,37 miliona barela, pokazuju podaci Generalne carinske uprave Kine. Ovaj rast dolazi u trenutku kada su zemlje Persijskog zaliva značajno smanjile izvoz nafte ka Kini, dok su Rusija i Brazil zabeležile rast isporuka.
Iako je obim izvoza iz Rusije u martu veći na godišnjem nivou, u poređenju sa februarom ove godine zabeležen je pad od 12,5 odsto, kada je postavljen rekord sa 2,71 milion barela dnevno. Promene u strukturi kineskog uvoza rezultat su geopolitičkih dešavanja, pre svega rata na Bliskom istoku, zbog čega su tradicionalni snabdevači iz Persijskog zaliva smanjili isporuke.
Rusija je time učvrstila poziciju najvećeg kineskog izvoznika nafte, ispred konkurentskih zemalja. Povećanje isporuka iz Rusije i Brazila omogućilo je Kini da delimično nadoknadi pad iz drugih izvora, dok istovremeno diversifikuje tokove snabdevanja zbog globalnih poremećaja na tržištu energenata.
Prema analizi tržišta, rast ruskog izvoza u martu posledica je preusmeravanja tokova nafte izazvanih sankcijama i ograničenjima u međunarodnoj trgovini. Istovremeno, smanjenje isporuka u odnosu na februar pokazuje volatilnost globalnog tržišta i uticaj sezonskih ili političkih faktora.
Očekuje se da će nastavak geopolitičkih tenzija i dalje uticati na dinamiku međunarodne trgovine naftom, pri čemu Kina ostaje ključni kupac ruske sirove nafte u aktuelnim globalnim okolnostima.
