Zbog energetske krize i nestabilne mreže, Havana upozorava na posledice američkih sankcija; SAD traže političke i ekonomske reforme
Vlada Kube potvrdila je održavanje nedavnog sastanka sa američkim zvaničnicima u Havani, označavajući retku direktnu komunikaciju između dve strane u trenutku duboke ekonomske krize i rastućih geopolitičkih tenzija. Prema navodima kubanskih vlasti, delegaciju SAD činili su zamenici zvaničnika Stejt departmenta, dok su na strani Kube učestvovali visoki diplomate na nivou zamenika ministra.
Značajnu pažnju privuklo je učešće Raúla Guillerma Rodrígueza Castra, unuka bivšeg lidera Raúla Castra, što analitičari tumače kao znak da su razgovori bili usko povezani sa najužim državnim vrhom. Iako zvaničnici nisu objavili potpuni spisak učesnika niti tačan datum susreta, potvrđeno je da je sastanak bio “profesionalan i respektabilan”.
Sastanak dolazi u trenutku kada Kuba prolazi kroz jednu od najtežih energetskih kriza u poslednjim decenijama. Zbog hroničnih nestašica goriva, stanovnici Havane i ostalih provincija suočavaju se sa nestancima struje koji traju i više od 12 sati, dok je nacionalna elektroenergetska mreža sve nestabilnija. Nedostatak dizela i lož ulja dodatno otežava svakodnevni život i funkcionalnost privrede.
Kubanski zvaničnici su tokom sastanka istakli da “finansijska i energetska blokada” uzrokovana američkim sankcijama otežava nabavku goriva i pristup finansijskim sredstvima, zahtevajući ukidanje mera koje, kako navode, pogađaju stanovništvo više nego samu vlast. Sa druge strane, američka strana ostaje pri stavu da je ublažavanje sankcija uslovljeno oslobađanjem političkih zatvorenika, proširenjem građanskih sloboda i sprovođenjem šire ekonomskih reformi na Kubi.
Iako detalji razgovora nisu u potpunosti objavljeni, ova direktna komunikacija signalizira mogućnost otvaranja novog diplomatskog kanala u trenutku kada su kubanska privreda i energetika pod snažnim pritiskom. Prema analitičarima, učešće člana porodice Castro ukazuje na to da su pregovori od posebne važnosti za kubansko rukovodstvo i da bi dalji razvoj mogao zavisiti od političkih ustupaka obe strane.
